Spomenik Sibinjanin Janku danas otkrivaju na Zemunskom keju.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Beograd

Počast SIBINJANIN JANKU: Heroj i za Srbe i za Mađare

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Spomenik Janku Sibinjaninu otkriven je danas na Keju oslobođenja 19 u Zemunu.

Izvor: Screenshot

Kulu na Gardošu mnogi zovu Kula Sibinjanin Janka, iako je jedini pravi naziv Milenijumska kula. Na današnji dan pre 562 godine, vojska koju je predvodio Janoš Hunjadi, poznatiji kao Sibinjanin Janko, pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.

"Ako govorimo o kontekstu evropske istorije, to je možda najznačajniji datum za srednjovekovnu istoriju. Tako da, obeležavanje ovoga bi trebalo da preuzmu i današnji Beograđani na sebe", kaže za RTS istoričarka Ana Radaković.

Sibinjanin Janko opisan je u mnogim srpskim epskim pesmama i ispevan uz gusle kao jedan od najvećih srpskih junaka. Da li su Srbi preoteli Mađarima velikog vojvodu, prekrstili ga i dali mu srpsko ime ili je poznati junak iz 15. veka "naše gore list"?

"Istorijski izvori bi prevashodno rekli da je Mađar. On je bio mađarski plemić, to je bilo ugarsko kraljevstvo. Njegova teritorija je, između ostalog, bila Erdelj koji pripada današnjoj Rumuniji. Ali prosto granice nekad i danas se potpuno razlikuju. Tako da je on pre svega bio mađarski plemić", ističe Radakovićeva.

Vojničku karijeru započeo je u službi despota Stefana Lazarevića, gde se istakao kao najbolji vojnik. Danas ga osim nas, kao narodnog heroja slave i Mađari i Rumuni. Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

"On je baš ovde, u zemunskom srednjovekovnom gradu, umro ubrzo nakon bitke 1456. godine", objašnjava Radakovićeva.

Dobro poznati zemunski simbol, Kula na Gardošu ili Milenijumska kula i danas se u narodu naziva Kula Sibinjanin Janka. Iako su je 1896. godine, povodom proslave hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji podigli Mađari, kula sa poznatim herojem nema nikaknve veze.

"Sibinjanin Janko odnosno Janoš Hunjadi, rukovodeći tom veoma značajnom bitkom zadužio je srpsku prestonicu u velikoj meri a i celu hrišćansku Evropu, ako govorimo o 15. veku i okolnostima u kojima je živeo. Tako da definitivno nije uzalud što se baš na vrhu Gardoša čuva sećanje na Janoša Hunjadija", ističe Radaković.

Dve ulice u Beogradu nose ime Sibinjanin Janka, a od danas spomenik ovom vojskovođi nalaziće se na zemunskom keju.

Pogledajte kako izgleda spomenik.

Komentari 15

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Đorđe

Hunjadi nije sam branio Beograd , već je u dogovoru sa Đurađem Brankovićem u isto vreme branjeno i Smederevo. Osnovna zamisao je bila da se Mehmedu II osvajaču ne dozvoli prilaz sa reka..Hunjadi je učio vojne nauke u Beogradu kod tefana Lazarevića , a Hunjadijev šegrt je bio takođe vitez reda zmaja grof Vlad Cepeš - drakul(a) ..takođe veliki turski dušmanin.

Mamer Ngoj

Pitajte Zorana Zaeva, on najbolje zna istoriju u Balkanu.

pfc

Gospodja kada prica o istoriji, treba da pomene da je isao i na Kosovo. Da je po njemu nazvana i Jankova klisura, koja se nalazi na putu Krusevac-Blace.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader