"Pored prihoda od prodatog zemljišta od skoro 32 miliona evra, u budžet Grada biće uplaćen i doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole, a koji će iznositi višse od 10 miliona evra", izjavio je zamenik gradinačelnika Beograda Goran Vesić.

EKSKLUZIVNA LOKACIJA ČEŠKOM "FILMADŽIJI"

Kao jedini kupac za "Marinu Dorćol" javila se firma MD Investment 2000, češkog biznismena Petera Dajka. On je našoj zemlji poznat kao vlasnik filmskih studija u Košutnjaku (nekadašnjeg Avala filma) i kao generalni direktor češko-srpske kompanije Avala studios. "Marinski" posao je ispao odličan jer za uloženih 32 miliona u kupovinu zemjišta i najavljenih 50 miliona evra pride za gradnju, prema sadašnji cenama novogradnje u tom delu grada i to na ne tako atraktivnoj lokaciji, očekivania zarada bi mogla premašiti 225 miliona evra.

Na licitaciji je učestvovao jedan jedan investitor, koji je za lokaciju od četiri hektara dao ponudu po početnoj procenjenoj tržišnoj vrednosti zemljišta.

Vecić je naveo da se, prema planu detaljne regulacije, lokacija nalazi u zoni predviđenoj za komercijalne delatnosti i stanovanje, a pored ovih objekata obavezna je i izgradnja uređenih zelenih površina sa drvoredom, koje moraju biti u javnom korišćenju.

Na tehničku dokumentaciju za sve objekte i sadržaje koji se budu gradili saglasnost će davati Komisija za planove Skupštine grada, budući investitor će morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture "Termoelektrana Snaga i svetlost", kako se ne bi ugrozile njene vrednosti, rekao je Vesić za Tanjug.

Maksimalna bruto površina objekata koji mogu da se grade na lokaciji je 76.000 kvadratnih metara.

Grad Beograd će, preko Direkcije za gradevinsko zemljište i izgradnju Beograda, obezbediti pristup kompleksu preko dve javne saobraćajnice koje su planirane sa zapadne strane kompleksa, dok će obaveza investitora biti da izgradi sve komunalne instalacije u okviru kompleksa radi povezivanja sa javnom infrastrukturom.

Obaveza investitora biće da rekonstruiše kran stare centrale i crpnu stanicu, kao i da uredi privezište za čamce koje će potom predati Gradu Beogradu.