I mali broj vozila može da napravi velike probleme.
Beograđani su pre Drugog svetskog rata imali mesta za parkiranje na pretek. Posedovanje automobila u to vreme je bilo više nego privilegija.
Prvo putničko motorno vozilo u Beograd je stiglo iz Beča 1903. godine. Tgovac Božidar Radulović koji je pazario ovo vozilo u Austriji, u to vreme ga je mogao dopremiti jedino vozom.
Kasnije, tridesetih godina automobili su činili samo oko osam odsto motornog saobraćaja. Međutim, iako sa malim brojem vozila, Beograđani nisu mogli da izbegnu saobraćajni kolaps o kom su pisale novine 1938. godine.
Prvi saobraćajni kolaps zabeležen je na Novom Beogradu i to zbog toga što je veliki broj građana i maltene svi automobili, krenuli ka aerodromu u Batajnicigde se održavala vazuhoplovna izložba.
Kako je pisala štampa, od današnjeg Brankovog mosta koji je tad nosio ime kralj Aleksandra, celom dužinom pta Beograd - Zemun i sve do aerodroma, automobili su stajali u koloni.
Beograd je godinu dana kasnije dobio i prvi semafor, kako bi regulisanje saobraćaja bilo efikasnije i kako se ne bi stvarale gužve zbog sve većeg broja automobila na ulicama. Semafor je postavljen na ćošku današnje Takovske i Ulice kneza Miloša.
Verovatno su prve saobraćajne gužve doprinele da godinu dana kasnije Beograd dobije prvi semafor, koji se nalazio na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Takovske.
(MONDO)
