Mostovi, tuneli, nove saobraćajnice, stambeno-poslovni kompleksi, garaže, fontane, skulpture, galerije, parkovi… samo su neke od stavki na spisku projekata planiranih u novom urbanističkom planu za Beograd.
Novom strategijom donetom pre nekoliko godina započeto je na desetine velikih projekata koji za cilj imaju rasterećenje beogradskog saobraćaja, izmeštanje industrije i teške železnice iz centra grada i preusmeravanje fokusa na rečne obale koje tek sada počinju da ostvaruju svoj pun potencijal.
Bivši gradski urbanista, arhitekta Milutin Folić govori o uticaju novog urbanističkog plana koji se u Beogradu već sprovodi i objedinjuje još velikih i zahtevnih projekata koji predstavljaju novo lice prestonice. U okviru ove strategije je i davanje prioriteta biciklistima i pešacima, a sve navedeno trebalo bi da stanovnicima Beograda donese kvalitetniji život u gradu, privuče turiste iz inostranstva, ali i strane investitore.
Novi Savski most i tunel od Savske do Dunavske padine
Kako je najavio bivši gradski urbanista Milutin Folić, stari Savski most neće biti srušen, ostaje gde jeste, ali dobija potpuno novi izgled. Savski most dobija po još dve saobraćajne trake, jer preko ovog mosta prelazi veliki broj automobila, a pešaci i biciklisti takođe dobijaju svoje trake. Zadržaće svoj lučni oblik i činiće celinu sa Beogradom na vodi.
U nastavku Savskog mosta, planirana je izgradnja tunela koji treba da poveže Savsku i Dunavsku padinu tačnije Savski i Dunavski amfiteatar od Karađorđeve ulice sve do MUP-a u Bulevaru despota Stefana. Tunel čija je izgradnja u planu sastojaće se od dve tunelske cevi i biti dugačak malo manje od dva kilometra. Kako je objasnio Folić, ovim potezom se dobija rasterećeniji saobraćaj. Rekonstruisani most na Savi i novi tunel će u saobraćajnom smislu predstavljati alternativu tranzitnoj trasi koju čine Brankova, Terazijski tunel, Dečanska i Bulevar despota Stefana, pa će na taj način biti omogućeno rasterećenje od tranzitnog saobraćaja.
Most na Adi Huji
Most preko Ade Huje pomoći će stanovnicima ovog dela grada da konačno budu integrisani sa ostalim delovima Beograda. Ovaj most je planiran u sklopu tzv. spoljne magistralne tangente koja će umnogome rasteretiti saobraćaj. Kako je najavljivano, uslediće i regulacija šina odnosno tramvajskog sistema.
Izgradnja ovog mosta ima funkciju da rastereti Pančevački most, a procenjena cena izgradnje iznosi 228,2 miliona evra i veća je od cene izgradnje Mosta na Adi bez pristupnih saobraćajnica.
Novi stambeno-poslovni kompleksi na prostoru nekadasnje industrije uz reku
Milutin Folić ističe da je prenamena starih industrijskih zona koje su se sirenjem grada nasle u centru, u nove mešovite stambeno poslovne komplekse nešto što je trend u svetu. Važno je da nova naselja nemaju isključivo namenu za stanovanje ili iskljucivo poslovanje, već je njihova funkcija mešovita - u njima ima i lokala, poslovnih prostora i veliki broj javnih sadržaja. Jedan od najboljih primera takve transformacije je svakako projekat Beograd na vodi, a slične projekte možemo u budućnosti očekivati i na Adi Huji, Bloku 18, Brodogradilištu, Luci Beograd itd.
Preobražajem ovih zona Beograd će se povezati sa rekom.
Ta naselja imaće i nove sportske terene, vrtiće, škole, zgrade javnih službi i dr.
Po rečima Milutina Folića, ovakva vrsta mešovitog kompleksa “živi” tokom celog dana, a ulice koje povezuju kompleks biće pogodne za pešake i bicikliste.
Hoće li Beograd dobiti metro?
Dugo najavljivani zahtevni, veliki i Beogradu preko potreban projekat bio bi potez koji privlači najviše stranih investicija, a o tome koliko bi Beograđanima olakšao život da i ne govorimo. Kako je Milutin Folić svojevremeno izjavio, rok za izgradnju beogradskog metroa je 2027. godina što znači da Beograd posle te godine neće moći da funkcioniše bez metroa usled sve većeg broja stanovnika i putnika. Kako smo već pisali ranije, francuske firme su najozbiljniji kandidati, a pored njih za izgradnju metroa u Beogradu zainteresovane su mnoge inostrane kompanije.
Kako je Folić pojasnio prve dve linije trebalo bi da imaju 40 kilometara i četrdeset stanica, a u planu je i treća linija. Ta treća linija je za sada ogranak druge linije, a ići će ka blokovima u Jurija Gagarina. Deo treće linije će ići prema Banjici i tom delu grada kroz koji ne prolaze preve dve linije.
Galerija na Kosančićevom vencu, rekonstrukcija ulice Kneza MIloša, širenje pešačke zone iseljavanjem saobraćaja iz Vasine ulice ka Uzun Mirkovoj i Savskoj padini, rekonstrukcija gradskih trgova samo su neki od projekata koji očekuju Beograd u narednim godinama. Poruka sugrađanima je da izdrže radove na ulicama, jer će rezultat biti zaista vredan čekanja - prestonica će dobiti novi sjaj i biti pogodnija i udobnija za život.
