Godinama kroz njih prolazimo sa nelagodom, pa i strahom. Loše osvetljenje, instalacije koje vise, grafiti, pokretne stepenice koje su davno odslužile svoje, voda koja se sliva sa plafona.

Podzemni Beograd je prvorazedna turistička tura tokom koje se obilaze lagumi, rimski bunar, vojni bunker, barutana. Sadrži na stotine lokaliteta: pećina, laguma, bunkera i drugih građevina koje su uništavali i gradili narodi koji su naseljavali Beograd. Podzemni prolazi u centru grada na Terazijama sada su ruglo prestonice. Čak se i najprometniji prolaz Bezistan - lagano urušava.

Bezistan je natkriveni trg koji se nalazi u centru Beograda, na teritoriji opštine Stari grad. Na trgu se nalaze male trgovačke i zanatske radnje, fontana, a u neposrednoj blizini su nekoliko restorana, Trg Nikole Pašića i Dom sindikata. U Skupštini grada kažu, sada čvrsto obećavaju, rekonstrukcija terazijskih podzemnih prolaza počinje u ponedeljak, 31. januara.

"Sva tri će biti rekonstruisana do kraja godine. Biće zamenjene nadstrešnice koje su u veoma lošem stanju, biće urađene nove pokretne stepenice, nova led rasveta, biće potpuno očišćeni od grafita, svaki kamen će biti zamenjen, biće postavljene kamere i ono što je najvažnije ti prolazi će se sada redovno održavati i oni neće više biti ruglo", kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Rekonstrukcija podzemnog prolaza kod Vukovog spomenika, koji podseća na scene iz filmova sa Hičkokovim potpisom, sačekaće da se dogovore grad i Beovoz. Bezistan je još jedan zapušteni deo grada, a nekada je to bila veoma lepa ambijentalna celina. Povezuje Terazije sa Trgom Nikole Pašića i, dalje, sa najznačajnijim zdanjima u gradu, gradskom i republičkom skupštinom. Oni stariji, Bezistan pamte po radnjicama u kojima su se kupovali bedževi, ploče, suveniri i rođendanski pokloni. Projekat rekonstrukcije Bezistana urađen je pre četiri godine.

RTS/PrintScreen Podzemni prolazi Beograda

"On je urađen na osnovu svih uslova koje je zavod dao i ima sve naše potrebne saglasnosti tako da se nadamo da će Bezistan zablistati upravo onako kako je izgledao 1952. godine, dobijajući nove sadržaje koji idu u skladu sa novim vremenom, a opet održavajući ovaj duh La Korbizjea koji ovaj prostor ima", napominje Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Obnova Bezistana čeka izmenu i dopunu plana generalne regulacije kojom će to parče Beograda postati javna površina, jer je trenutno u vlasništvu nekoliko pravnih i fizičkih lica. Taj plan, pred gradskim odbornicima, trebalo bi da bude već 14. februara.

"Tek nakon toga mi možemo, kao Grad, da obavimo postupak eksproprijacije, odnosno da konačno ovaj prostor upišemo na grad Beograd, budući da to trenutno nije slučaj, te je to i osnovni razlog zašto Beograd nije mogao da uđe u ovaj prostor i rekonstruiše ga, s obzirom na to da parcela nije naša", ističe Marko Stojčić, gradski menadžer.

I tako, dok se procedure ne završe, na rekonstrukciju Bezistana i Trga Nikole Pašića čekaćemo do 2023. godine.

(Mondo/RTS)