Beograd se poslednjih godina ubrzano nameće kao ključna destinacija za sve putnike koji tragaju za nečim drugačijim u poznatom evropskom pejzažu.
Naša prestonica svakim novim danom postaje sve moderniji grad sa mnoštvom jedinstvenih karakteristika koje ga izdvajaju od ostalih evropskih gradova, ali izvesno je da će se mnoge stvari uskoro promeniti.
Nakon četrnaestmesečnog rada, gradska vlast predstavila je projekat "Beograd 2030" prilikom koga su konsultovani svi oni koji žive u Beogradu i koji mogu da daju doprinos viziji našeg glavnog grada kako bi za samo nekoliko godina izgledao kao Njujork, London, Pariz ili Beč, ali naravno na "beogradski" način.
Vizija Beograd 2030. stvorena je za sve Beograđanke i Beograđane, njihove poslove i svakodnevicu, a urbana ekonomija prvo je od devet poglavlja projekta koja će grad odvesti u ne tako daleku budućnost. Osnovna poglavlja u konkurentnoj ekonomiji su trgovina, turizam, prerađivaka industrija i poljoprivreda, na kojima će se i bazirati razvoj našeg glavnog grada.
Ako se nastavi tempom kojim je Beograd išao u poslednjih deset godina, prosečna plata u prestonici biće više od dvesta hiljada dinara, dok će se beogradska ekonomija transformisati u ekonomiju vođenu znanjem, uz ojačanu vezu nauke i privrede, kao i snažan razvoj industrije. Razvoj domaće industrije dalje će označaiti povećanje obima posla, pa samim tim i veći broj radnih mesta za naše sugrađane.
Povećanje plata u svim sektorima jedan je od najboljih načina za opšte podizanje standarda i kvaliteta života svih građana, a osvrtanjem na sve izvore prihoda, uočeno je da njihovo povećanje umogome dolazi iz sektora trgovine.
Kako bi podržali i razvili Beograd u još veći trgovinski centar, gradska vlast odlučila je da se trgovina nađe kao jedna od glavnih oblasti vizije grada u 2030. godini. Sam podatak da će e-trgovina 2023. godine činiti 22 odsto ukupne trgovine u svetu, kao i da se broj onlajn kupaca duplirao u poslednjih sedam godina i dostigao 2,1 milijardu, dovoljno svedoči o promenama sa kojima se suočava ova privredna delatnost. Efekti tog nezaustavljivog trenda ogledaju se u našem gradu gde je sve je više diskontnih centara, šoping molova i međunarodnih trgovinskih lanaca koji dominiraju tržištem.
U poslednjih nekoliko godina Beograd kao tržište i investiciona destinacija privukao je pažnju vrlo značajnih trgovinskih lanaca, neki od njih su vodeći na evropskom i globalnom nivou, ali još uvek postoje potencijali da se privuku investicije značajnih trgovinskih lanaca, sa specijalizovanim ponudama i još boljim cenovnim uslovima, što će građanima u velikoj meri uticati na potrošačku korpu.
Beograđani sve ređe putuju negde da bi kupovali, ali zato sve više ljudi iz cele zemlje, pa i regiona dolazi da se, pored posete Beogradu, posvete i nekom kupovnom zadovoljstvu. Građani mogu uživati u širini ponude, konkurentnim cenama i ambijentu u kojem se trguje, ali možda najznačajnije je to što će se u planu urbanističkog razvoja u predstojećoj deceniji ispraviti i zapažena nagomilavanja tržnih centara na lokacijama Starog Grada i Novog Beograda, u kojima je locirano više od polovine ukupnog broja. Već sada je preko 25 tržnih centara koji su pozicionirani na ove dve opštine, dok npr. Zvezdara, kao jedna od najvećih opština u Gradu ima relativno mali broj trgovinskih centara.
