Što bi Borislav Pekić rekao, nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao - kao što je naš Beograd.

Danas je Beograd moderan evropski grad, još uvek na najlepšem mestu na čemu mu mnogi zavide, ali miljama daleko od najružnijeg. U poslednjih deset godina, mnoge stvari su se promenile na bolje, ali projekat „Beograd 2030" vizija je grada koji će našu metropolu u potpunosti transformisati.

U pitanju je program za sve Beograđanke i Beograđane, program opštih vrednosti i desetogodišnjeg plana razvoja, podeljen u devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije društvene, tehnološke, ekonomske i ekološke projekte. U okviru poglavlja "Održivo okruženje" navedeno je da upravo zahvaljujući svom položaju, Beograd ima veliki potencijal za izgradnju okruženja u kome su ulaganja sve veća, a razvoj grada sve brži.

Plan je da razvoj naše prestonice bude takav da ne ugrozi potrebe stanovnika za zdravim i čistim okruženjem, usput stvarajući uslove za privredni rast koji će podrazumevati smanjenje uticaja na životnu sredinu i promenu načina na koji proizvodimo i trošimo prirodne resurse.

Kao prioritet u oblasti zaštite životne sredine, nastaviće se sa ulaganjima u prečišćavanje otpadnih voda, reciklažu otpada i ozelenjavanje urbanih područja. Takođe, u okviru programa predviđeno je korišćenje najsavremenijih digitalnih tehnologija u funkcionisanju grada i gradskih komunalnih preduzeća, koje će život Beograđanima učiniti komfornijim, bezbednijim i jeftinijim.

U fokusu će biti glavni problem sa kojim se suočavaju i ostali veliki gradovi -- zagađenje vazduha jer, kao i u svim velikim gradovima vazduh u Beogradu je mnogo zagađeniji nego u ruralnim područjima i u većini drugih gradova Srbije. Kvalitet vazduha nije lošiji nego pre deset godina, što je dobra vest, ali nije ni bolji.

Ipak, mere monitoringa i unapređenje informisanja o kvalitetu vazduha doprineće donošenju pravih i pravovremenih odluka u pravcu zaštite vazduha. Sekretarijat za zaštitu životne sredine već sprovodi redovne aktivnosti merenja, analize i kontrole stanja vazduha i informisanja građana, ali u cilju redovnog izveštavanja u planu je nabavka 25 novih mernih stanica za merenje zagađenja. U okviru projekta „Pametan grad", na 245 lokacija biće instalirani merači zagađenja tako da će građani preko aplikacija u svakom trenutku znati kakvo je zagađenje u određenom delu grada, a Grad će moći da prilagođava mere za unapređenje stanja kvaliteta vazduha u tim krajevima.

Problem zagađenja rešavaće se, između ostalog, i kroz projekte koji će unaprediti saobraćajnu infrastrukturu, na prvom mestu izgradnja prve dve linije metroa smanjiće saobraćaj u gradu za 20-30 odsto, dok će izgradnja 186 kilometara pruge BG voza i povezivanje svih prigradskih opština izuzev Grocke, smanjiti broj autobusa za čak 30 odsto.

Učinjena ulaganja u nabavku ekološki prihvatljivijih autobusa doprinela su tome da je i pored intenziviranja obima pruženih usluga u javnom saobraćaju došlo do smanjenja emisije zagađujućih materija u periodu od 2011. godine za gotovo 50 odsto, ali planirana su dalja ulaganja u vidu kupovina električnih autobusa, autobusa na gas, autobusa koji ispunjavaju standard „evro 6".

Za pet godina u Beogradu više neće biti autobusa koji koriste dizel gorivo, dok za deset neće biti nijednog autobusa koji koristi fosilno gorivo, a ukupna ulaganja u unapređenje ekološke održivosti i efikasnosti autobuskog podsistema u vozila će do 2026. godine iznositi preko 163 miliona evra.

Što se tiče vozila privatnih korisnika, situacija je takva da preko 63,54 odsto registrovanih vozila u gradu koristi dizel gorivo, dok se u nekim zemljama već najavljuje zabrana korišćenja i benzinskih motora, tako da ih od 2025. neće biti u prodaji. Proces pribiližavanja tom stepenu odgovornosti ima više strana, ali u Beogradu je u planu da se pojača insistiranje na strožim kriterijumima za prvu registraciju polovnih automobila, najmanje na standard „evro 5". S druge strane, grad će davati subvencije za kupovinu hibridnih ili električnih automobila, kao i za razvoj infrastrukture za saobraćaj električnih vozila u smislu punktova za punjenje baterija.