U Ulici Čuburska broj 12 u Beogradu nalazi se kafić "Zvuci srca" u kom rade osobe ometene u razvoju.
U Ulici Čuburska broj 12 u Beogradu postoji jedinstveno mesto - drugačije. Čim sam zakoračila u njega osetila sam posebnu energiju, iskrenu i neponovljivu, a slova koja su ispisana na jednom papiru naterala su me na razmišljanje. "Mi zamišljamo svet kao mesto jednakih mogućnosti. Mesto za tebe i mene, mesto za sve nas, mesto gde se srcem stvara i različitost neguje".
Odmah sam razumela da sam zakoračila u svet u kome mogu i treba mnogo da naučim. Kafić "Zvuci srca" na "Čuburi", u kom rade osobe sa smetnjama u razvoju, otvorio mi je prozor u svet gde se na prvom mestu ceni iskrenost i topla reč. Preciznije, to su uradile osobe koje u njemu rade jer je iskrenost ono što ih odvaja od mnogih, a topla reč je ono što njihov dan učini boljim.
Za kratko vreme osobe sa smetnjama u razvoju, a koje je društvo postavilo na margine, naučile su me važnoj životnoj lekciji - nije potrebno mnogo da bismo bili srećni. Potrebna je iskrenost i topla reč. Uz te dve stvari sve izgleda drugačije i lakše.
A iskrenost je zaista prvo što sam uočila kad mi je Anđela koja radi u kafiću "Zvuci srca" rekla dobar dan. Nije izgovorila frazu jer je naučena da tako treba već zato što je iskreno poželela da mi dan bude takav. Onda me je pitala šta želim da popijem i sačekala je do kraja da izgovorim porudžbinu, a što mnogi konobari u Beogradu ne urade. Krenu za šank na pola moje reči jer su stalno u žurbi i nemaju vremena da sačekaju da je završim. Možda zapravo nemaju strpljenja da saslušaju čoveka do kraja, zapitala sam se kad sam srela Anđelu.
Kad mi je donela piće koje sam naručila, baš onakvo kakvo sam tražila ( što u drugim kafićima u Beogradu često ne bude slučaj ) pružila mi je i najiskreniji osmeh. Osetila sam potrebu da joj se zahvalim na nezaboravnom trenutku koji mi je poklonila. Ta moja reč, njoj je popravila dan na mestu koje je otvoreno za nju, mene, za sve nas.
"Iskrenost i njihova iskrena emocija su njihove najlepše crte. Dovoljno je da se družite sa njima nekoliko minuta i videćete koliko su topli, vedri, puni emocija i željni pažnje kao i svi mi. Svi želimo da budemo deo društva i oni isto zaslužuju to. Dovoljno je da dođete i da popijete kafu i da ih pohvalite i njima ćete oraspoložiti ceo dan", kazala je za MONDO Katarina Rakić, radni instruktor organizacije "Dečje srce".
OVDE JE PIĆE DRUGAČIJEG UKUSA! KAFIĆ U BEOGRADU ZAUSTAVLJA DAH: Anđela i Fića pomeraju granice, a evo zašto je poseban
Organizacija "Dečje srce" postoji od 2001. a pre četiri godine njeni članovi su došli na ideju da otvore i kafić "Zvuci srca" pored kog postoji radionica i prodavnica gde rade osobe ometene u razvoju. "Oni gledaju život potpuno na jedinstven način. Pitajte ih da li bi oni sedeli u kući, svi mi nekako bežimo od posla, a oni bi na poslu, odnosno ovde bili 24 časa. Kažu: "Ja ne bih da budem zatvoren u četiri zida, ovde imam društvo, ovde se osećam korisno". Možda njima treba malo više vremena za neke stvari, ali svi mi isto dišemo, isto učimo i isto se ponašamo i svi smo mi osobe u razvoju", objasnila je naša sagovornica.
Do pre nekoliko godina u društvu je važilo mišljenje da osobe ometene u razvoju ne mogu ništa da rade sem da crtaju. Kad im je pružena prilika, dokazali su da umeju da urade daleko više stvari. Mogu da budu konobari, šankeri, da oslikavaju šolje, majice, da prodaju...
OVDE JE PIĆE DRUGAČIJEG UKUSA! KAFIĆ U BEOGRADU ZAUSTAVLJA DAH: Anđela i Fića pomeraju granice, a evo zašto je poseban
"S obzirom na to da ove imamo kafić, radionicu i prodavnicu gledamo da svakog od njih uposlimo tamo gde im najviše odgovara. Trudimo se da ih u tome usavršimo i da ih učimo i novim stvarima. Ovaj prostor njima mnogo znači jer se osećaju korisno i motivisano da nauče nešto novo. A ovo je veoma važno i za društvo jer mi svi učimo jedni od drugih. Ja se nadam da će i u daljem periodu da se proširi više jer oni zaista mogu dosta toga, samo je bitno da ih prihvatimo, da ih slušamo i da ih gledamo", zaključila je razgovor za MONDO Katarina Rakić, radni instruktor organizacije "Dečje srce".
Gledajući Anđelu, koja mi je poslužila piće, zapitala sam se koliko joj znači što je dobila priliku da radi. "Mnogo mi znači što radim ovde zato što mi je bolje da ovde radim i da se družim sa drugarima nego da sedim kod kuće. Imam 23 godine. Volim da radim i u kafiću i u radionici i u prodavnici. Svi se ovde super družimo. Družimo se i nakon posla", rekla mi je Anđela.
Njen kolega i drugar Nemanja, koji je spremio piće koje sam popila, radi već četiri godine. "Trudim se da mi bude lepo i uspevam da mi bude lepo. Imam 29 godina i veoma mi znači što radim ovde jer imam za sebe i potrebštine. Ljudi me hvale" kazao mi je Nemanja.
A Filip, koji je u trenutku mog dolaska bio zadužen da radi u prodavnici, rekao mi je da mu mnogo znači da radi jer on voli svoj život. Njegove jednostavne reči koje nose najbitnije značenje dugo su mi odzvanjale u ušima. U kafiću "Zvuci srca" svako je dobrodošao. Osobe ometene u razvoju svakog dočekaju najsrdačnije što mogu i svakome se iskreno obraduju. U kafiću se ne izdaje račun već gost ostavlja onoliko novca koliko želi. Petkom se u njemu organizuje i svirka. Sviraju osobe za koje se do pre nekoliko godina smatralo da samo umeju da crtaju.
Podsetimo, iz Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju Stari grad "Živimo zajedno" ranije su za portal MONDO ispričali da u svakoj od osoba sa smetnjama u razvoju leži neki talenat koji čeka da bude otkriven. Ispričali su nam da je jedan od ciljeva te organizacije da pronađe koji je to talenat.
I ovo udruženje bavi se poslom koji osobe sa smetnjama u razvoju mogu da obavljaju. Udruženje se bavi recikliranjem. "Opredelili smo se za tu delatnost jer oni to mogu da rade. Takvi poslovi su laki za njih. Neke od osoba nemaju pravo na rad, zvanično ne smemo da ih primimo da rade ali se oni trude i pomažu i mi ih za taj trud nagradimo. Zaista pokušavamo da učinimo da se osete kao ljudi", istakao je Dejan Kozić osnivač udruženja "Živimo zajedno".
Ispred ovog udruženja nalazi se i frižider za gladne sa ciljem da se pomogne onima kojima je to najpotrebnije i da se smanji bacanje hrane. Kako su ranije ispričali za MONDO građani slabo ostavljaju hranu za one kojima je potrebna. Inače, u blizini frižidera nalaze se kontejneri u koje su bačene nepojedene namirnice što je svakako tužan prizor, a naročito kad se uzme u obzir da su mogle da budu ostavljene za one koji sebi ne mogu da obezbede obrok.
(MONDO)
