Muzej grada Beograda jedna je od najznačajnijih institucija kulture koja ove godine obeležava 120 godina postojanja, a bogatim programom i redovnim aktivnostima pokazuje kako se čuva nacionalno nasleđe, ali i neguje odnos sa publikom.
Muzej grada Beograda i zaposleni u ovoj instituciji na čelu sa direktorkom Jelenom Medaković već godinama pokazuju na koji način stručnjaci treba da se ophode prema kulturnom nasleđu i njegovoj zaštiti. Uprkos nedostatku prostora za stalnu postavku ovaj Muzej koji broji stotine hiljada artefakata uspeva da na pravi način predstavi nacionalno blago i da ga na isto tako kvalitetan način afirmiše.
Ove godine Muzej grada Beograda obeležio je 120 godina od osnivanja nizom manifestacija koje su bogatim kulturnim programima privukle veliki broj posetilaca. Pored značaja obeležavanja godišnjice, Marija Stošić, viši kustos koja vodi Zbirku likovne umetnosti i muzičke kulture od 1950. godine, naglasila je i značaj redovnog muzejskog rada.
- Muzej grada Beograda je jedna od najstarijih institucija kulture u Republici Srbiji, koja baštini istoriju kulture grada staru gotovo 8000 godina. Mi smo tokom programa obeležavanja jubileja imali nekoliko izložbi, zatim različitih programa i manifestacija, tako da je u tom smislu zaokružena jedna celina. Međutim, Muzej je institucija koja radi svakodnevno, mi nastavljamo svoje programe dalje i svoj rad u Muzeju. To se naravno može videti i po tome što je u poslednjih nekoliko decenija Muzej grada Beograda značajno narastao, ne samo po količini zbirki, to jest po predmetima, novim akvizicijama, novim arheološkim iskopavanjima, nego i po tome što smo proširili objekte to jest prostore koje dužimo.
Marija Stošić je navela nekoliko značajnih kulturno-istorijskih objekata koji sada pripadaju Muzeju grada Beograda.
- Možemo da se pohvalimo da smo u proteklih nekoliko godina u naš sastav dobili i rodnu kuću Stepe Stepanovića, zatim Zavičajni muzej Žarkova, nedavno i Salon Muzeja grada Beograda, tako da su to sve prostori koji, pored ostalih koje imamo, to je već dvadeset u sastavu, ti novi prostori razvijaju nove programe, tako da u tom smislu raste Muzej, ne samo u količini zbirki koje imamo, u broju zaposlenih, u broju programa, nego i u broju prostora koje čuvamo.
O tome koliko je je veliko interesovanje javnosti za Muzej, Marija Stošić navodi da su najzaslužniji različiti programi na kojima zaposleni svakdnevno rade.
- To je publika ne samo Beograđana, već i veliki broj turista su naša publika. Ono što mi primećujemo, naročito posle korone, da se povećava broj posetilaca i da je publika više zainteresovana za više različitih vrsta programa. Znači, ne samo za klasične izložbe, naravno tu uvek ima interesovanja, nego i za koncerte, za razna predavanja, zatim razvijamo i muzejski teatar, monodramu, znači svaki dodatni program privlači drugu vrstu publike, i to nam je takođe cilj, da nam različita publika dolazi.
