Stručnjaci smatraju da je glavni faktor ponuda stanova koja će i dalje biti na izuzetno niskom nivou a zatim i potencijalni priliv stranih državljana u Srbiju (prvenstveno Rusa sa kojima dolazi višak novca), piše Sasomange.

Na cene će uticati i očekivano relaksiranje referentnih kamatnih stopa, smirivanje inflacije, kao i to što će kupovina stanova i dalje ostati najatraktivniji sektor kada je ulaganje u pitanju.

Direktor agencije ART Nekretnine Uroš Jovanović, prokomentarisao je za Sasomange šta je to što bi u ovoj godini moglo da diktira cene na beogradskom tržištu.

- Najave iz Evrope i Amerike ukazuju da će se inflacija polako smirivati, što će dovesti do pojave većeg broja kreditnih kupaca. Ono što je standardno je da potražnja za određenim lokacijama u Beogradu ne jenjava, ali ni neke naše navike koje drže cene. Jedna od njih je činjenica da naši ljudi višak novca ulažu gotovo uvek u nekretnine. Ko ima, recimo, 20.000 evra odmah kupuje garažu, sa duplo više para pazare se dve garaže, a ko ima 100.000 evra već može da kupi stan, dok oni sa 200.000 mogu da biraju i bolju lokaciju. To je kulturološki fenomen kod Srba, takozvana prirodna tražnja, da se višak novca gotovo uvek plasira u kupovinu stanova, a ne u neke druge poslove – kaže direktor ART nekretnina, Uroš Jovanović.

Agenti ističu da je stanje na srpskom tržištu specifično jer na njega ne utiču isti faktori kao što je to slučaj na drugim svetskim tržištima.

- Pad prometa na tržištu nekretnina je posledica specifične političke i ekonomske situacije. Iako bi logično bilo da manja potražnja uzrokuje niže cene, smatram da se to, ipak, neće uskoro dogoditi - kaže naš sagovornik i dodaje da jedino kada je u pitanju starogradnja ima načina da se se donekle utiče na definisanje iznosa.

- Kada je rečostarogradnji, ima načina da se utiče i da se malo koriguju cene, ali ne onako kako pojedinci zamišljaju, već kako tržište diktira. Sa druge strane, kada je u pitanju novogradnja, to je gotovo nemoguće - kaže on i navodi da su cene u novogradnji nerealno visoke.

Zgrade-9.jpg
MONDO/Uroš Arsić 

- To je slučaj naročito ako kupujete veći stan sa, na primer, dva garažna mesta. Samo za taj novac za garažna mesta, uz malo sreće, možete da kupite manji stan u starogradnji. Razlog tome je što investitori ne žure. Prodaju jedan skup stan i onda mogu da čekaju, a onda i drugi ljudi, kada vide cene tih stanova, kažu “pa i moj stan vredi više” i odrede nerealnu cenu.

Na pitanje da li će 2024. godina biti dobra za kupovinu stana u Beogradu, naš sagovornik odgovara da je svako vreme i svaka godina dobra ako imate stan koji ste kupili po realnoj ceni:

- Čak i da ne živite u njemu moći ćete uvek da ga izdajete i samo na renti ćete kompenzovati, recimo, kratkoračan gubitak vrednosti. Stan je uvek dobra investicija. Dugoročno cene rastu ne samo u Beogradu, već svuda u svetu. Zato je uvek je dobra odluka kupovati kvadrate, naravno ne po svaku cenu i uvek shodno svojim mogućnostima.

Najvažnija odluka, po njegovom mišljenju, je obezbediti krov nad glavom. Smatra da ljudi ne bi trebalo da odlažu rešavanje ovog problema, već da budu odlučniji i da se opredele:

- Činjenica je da je vreme jeftinih nekretnina prošlo. Na primer, u Trstu se danas dobra novogradnja kupuje za 5.000 do 6.000 evra po kvadratu, a sami znate da Trst nije ni Firenca, ni Rim ni Milano. To znači da je u ovim gradovima potrebno izdvojiti daleko više novca. Primera radi, u Milanu, na lokaciji u starom delu grada ili u najužem centru nema kvadrata bez 30.000 evra. Nisu tačne priče da tamo može da se pazari stan za 2.000 evra, tačnije može, ali na 15 kilometara od Duoma. To vam je isto kao kada čujete da u Beogradu kvadrat košta 1.200 evra. Da, ima i za manje, ali u Besnom Foku ili Padinskoj Skeli - završava Jovanović.