Spomenik „Čukur česma“, delo skulptora Simeona Roksandića je podignut 1931. godine, u blizini raskrsnice ulica Dobračine i Gospodar Jevremove. Na istom mestu se nalazi i danas kao zaštićeno kulturno dobro.
Za spomenik kulture, proglašen je 1965. godine zbog svojih umetničkih i istorijskih vrednosti.
Na tom mestu se nalazila stara Čukur česma, koja je stanovnike ovog dela Beograda snabdevala vodom do 1892. godine, kada je u gradu uveden vodovod.
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu.
Šta se zapravo desilo 15. juna 1862. godine, do danas nije u potpunosti rasvetljeno.
Postoji više verzija, kako o ličnostima, tako i o uzrocima događaja, ali je samo ishod pouzdan i potkrepljen dokumentima. Ono što je sigurno je da je doveo do prekretnice u istoriji Beograda i Srbije.
Priča o Čukur česmi počinje bezazleno, jednostavnim rečima izgovorenim dečaku šegrtu: „Savo, ajd` trk donesi vode sa Čukur česme“. Jedan turski vojnik je oteo Savi testiju iz ruku i kad je počeo da se brani, to je naljutilo Turčina. Po ovoj verziji ubio ga je bajonetom, a po drugoj udario ga je testijom u glavu i Sava je krvav pao pored česme.
Ubrzo nakon toga je naišao srpski policajac, koji je ubio turskog vojnika. Po drugačijoj interpretaciji događaja, naišla je srpska patrola i zarobila tri Turčina, ubrzo je stigla i turska patrola i tada je došlo je do oštrog verbalnog obračuna.
U razrešenje situacije se uključio i tumač turskog jezika beogradske policije Sima Nešić, koji je ubijen od strane turske straže. To je izazvalo tuču između Srba i Turaka, Srbi su opkolili Turke, ali ih je zapovednik srpske straže Ivko Prokić, oslobodio, a lično je turskog oficira ispratio do kapije tvrđave, sa njim se čak i prijateljski pozdravio. Međutim, Ivko i njegovi pratioci su ubijeni.
Vest o događanjima kod Čukur česme munjevito se pronela Beogradom, ubrzo čitav grad je planuo, nagomilano nezadovoljstvo je eksplodiralo, borba je počela da se rasplamsava.
Srbi su zauzeli Varoš kapiju i Sava kapiju, Beograd je bombardovan iz 56 tvrđavskih topova, a posle dugih diplomatskih pregovora i borbe Turci su pristali da predaju Beograd na „čuvanje knezu Mihailu“. On je dobio ključeve Beogradske tvrđave.
Vanđel Toma je testamentom zaveštao određenu sumu novca za podizanje spomenika koji će čuvati sećanje na događaj na Čukur česmi.
Zvaničan naziv skulpture je „Dečak sa razbijenim krčagom”
Model za ovu česmu bio je trinaestogodišnji dečak Vlastimir Petković, fudbaler kluba BSK i reprezentativac.
Na njoj se nalazi i tekst uklesan u mermeru, ali sa pogrešnim datumom: „U spomen događaja od 26. juna 1862. godine na Čukur česmi podiže ovaj spomenik Zadužbina Vanđela Tome 1931. godine".
Prvi konkurs za spomenik raspisan je 1912. godine
Projekat za skulpturu od bronze na mermernom postamentu uradio je jedan od najpoznatijih skulptora realističkog pravca u srpskoj umetnosti, Simeon Roksandić.
Ovaj spomenik obeležava autentično mesto jednog istorijskog događaja i važan je simbol Beograda.
