Podignut je kao centralna građevina dvorskog kompleksa u Topčideru, po projektu Hadži Nikole Živkovića, koji je bio i glavni arhitekta svih državnih zdanja u vreme kneza Miloša. Gradili su ga poznati neimari tog vremena Janja Mihailović i Nikola Đorđević.
Izgradnja je počela u martu 1831. godine, neposredno pošto je Srbija dobila status autonomne nasledne kneževine.
Ovo zdanje predstavlja jedan od poslednjih graditeljskih i umetničkih tragova osmanske kulture u Srbiji, ali i ubrzano prihvatanje evropske kulture vidljivo je u ovom konaku.
Drugi stepenik na drvenom stepeništu po ulasku u konak je nešto veći od prvog. Legenda kaže da je stepenik sa namerom napravljen viši da bi oni koji po prvi put dolaze u konak na njega zapeli, a Miloš bi tako znao da mu neko po prvi put ulazi u kuću.
Sobe su bile opremljene u skladu sa tradicijiom Osmanlija, sa niskim klupama, koje su prekrivene tkaninama i jastucima, a na podovima su bili ćilimi.
Lusteri i fenjeri su visili sa tavanice, a na zidovima su se nalazili satovi, umetničke slike i ogledala, nabavljena u Beču ili Pešti.
Prva kolekcija umetničkih slika u Kneževini Srbiji (ne postoji više) bila je smeštena u Miloševom konaku.
Glavnom fasadom Konak kneza Miloša je okrenut prema današnjem Topčiderskom parku, što je za bogate privatne rezidencije u to vreme bilo tipično.
U preizemlju su se nalazili straža, poslužitelji i činovnici, a apartman kneza Miloša je bio na spratu. Imao je takozvanu paradnu sobu sa ostavom, trpezarije, i bogomolje, odnosno spavaće sobe sa nišom za ikone i kandilo.
Posebnu zanimljivost dvorskog kompleksa na Topčideru čini slikana i drvorezbarska dekoracija, jedna od najstarijih, koja je očuvana u Srbiji.
Po želji kneza Miloša u blizini konaka podignuta je crkva Svetog apostola Petra i Pavla, a kao deo dvorskog kompleksa izgrađene su brojne pomoćne zgrade, kao i bašte, voćnjaci, česme i fontane.
Brava sa velikim ključem na ulaznim vratima se i danas koristi za zaključavanje posle toliko vremena.
Ovde je zasedala Kneževska skupština i donete su važne odluke za budućnost i nezavisnost Srbije. Knez Miloš je razvio ekonomsku aktivnost, uspostavljajući neka od prvih preduzeća moderne srpske države. U njemu je proveo i svoje poslednje dane života.
Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen je kao prirodna retkost. Pretpostavlja se da je star koliko i sama zgrada.
Nameštaj, slike i lični predmeti kneza Miloša iz konaka nisu sačuvani. Posle dolaska dinastije Karađorđević na vlast sve što je pripadalo njemu je premešteno u Narodni muzej, koji je stradao tokom bombardovanja u Prvom svetskom ratu.
Posle Drugog svetskog rata, u Konaku je bio smešten Muzej Prvog srpskog ustanka, a od 1966. godine se našao u sastavu tek osnovanog Istorijskog muzeja Srbije, čiji je deo i danas.
Knjige utisaka se čuvaju od 1950. godine i ako ste u konaku bili pre mnogo godina, osoblje može naći stranice iz tog perioda kako bi ponovo pročitali šta ste prilikom te posete napisali.
Konak kneza Miloša je značajan simbol Beograda, a zbog svoje istorijske vrednosti i položaja na kome se nalazi je ostao omiljeno mesto svih generacija.
Herojska pobeda Partizana u Berlinu! Karlik Džouns 2 sekunde pre kraja doneo petu u nizu!
Partizan prosuo sve i izgubio u Subotici: Bledi crno-beli nisu mogli protiv Spartaka!
Pravio haos na utakmici Zvezde, sada joj opet sudi! Evroliga ga vratila u Arenu posle velikog skandala
4, 3, 2 - Karlik Džouns za pobedu Partizana! Pogledajte koš kojim je Amerikanac zapalio Grobare u Berlinu
"Da se malo spustimo na zemlju, nije sve med i mleko": Opomena Partizanovog kapitena kako mora u Evroligi