Skidanje Pobednika počelo je u 11 časova. Pobednik je oko 13 časova prebačen na ulazu u park Kalemegdan iz pravca Uzun Mirkove ulice i građani će moći da ga vide na tom mestu sve do 15 časova.
On će potom biti prebačen u Smederevo gde će biti izvršena njegova restauracija koja će trajati nekoliko meseci, a kada se završi biće ponovo vraćen na Kalemegdan.
Šta Beograđani kažu o svom Pobedniku...
Građani, iako malobrojni, su sa velikom pažnjom promatrali simbol svog grada koji im je sada, silom prilika, bio "na dohvat ruke". Neki su bili oduševljeni što imaju neverovatno retku priliku da ga ga vide izbliza, dok su drugi bili i pomalo razočarani svojim "ljubimcem" kada je ovako položen.
Milicu Basarić zatekli smo kako četvorici svojim mališana, vidno razočaranih što ne mogu da dodirnu ako nei i da se popnu na spomenik, objašnjava značaj simbola Beograda.
Penzioneru Slavku Šariću dopada se Pobednik i ovako položen.
"Samo da ga oni oprave i vrate kako treba i stajaće tamo i sledećih sto godina", kaže Slavko.
A Beograđani su nestrpljivi da ga vide nazad na postamentu - kažu očekuju ga već na proleće.
Od 11 do 12 časova radnici su radili na uklanjanju Pobednika, a na donjem platou okupili su se i građani koji su posmatrali ovaj jedinstven događaj za Beograd.
Pobednik je s pijedestala skinut oko 11.45 časova, a prebačen je nešto pre 13 sati na ulaz u Kalamegdan kako bi građani mogli da ga vide.
Podsećamo - nedavnim 3D skeniranjem spomenika, na njemu je uočeno i čak 30 rupa od metaka, koje svedoče o burnoj istoriji "heroja grada".
Glavni arhitekta projekta restauracije Nevenka Novaković rekla je da je skidanje trajalo duže od predviđenog, jer se nakon sklanjanja kamenih obloga utvrdilo da su sve četiri sajle provučene kroz noge, koje su ga držale za postolje, potpuno prekinute usled korozije.
Kako je objasnila, zbog toga se moralo postupati veoma pažljivo, pogotovo što se uvidelo da je unutra veća količina betona nego što se pretpostavljalo, a ne postoje ni arhivski podaci vezani za postavljanje spomenika.
Dok nisu skinuti kameni elementi koji su oblagali postolje nismo mogli da znamo, istakla je Novaković, dodajući da je "Pobednik" u toliko lošem stanju da je bio poslednji trenutak da se nešto uradi.
VUČKOVIĆ: RADOVI NA RESTAURACIJI BIĆE ZAVRŠENI DO FEBRUARA 2020. GODINE
Najveći problem skulpture, teške jednu tonu, bile su rupe u bronzi, koje su dovodile do korozije, pucanja sajli, ali i kamenih ploča.
Spomenik je posle 50 minuta rada uspešno odvojen od postolja, a onda je bilo potrebno još neko vreme da se, uz pomoć viljuškara, postavi na kamion, koji ga je odvezao do početka bivšeg "Carigradskog druma", gde će građani moći da ga razgledaju do 15 časova.
Potom će biti odvezen u umetničku radionicu u Smederevu, gde će biti restauriran.
Tokom sklanjanja "Pobednika" čitava beogradska tvrđava bila je zatvorena za posetioce, novinari su mogli da uđu samo uz prethodnu akreditaciju, a sav prostor bio je pod nadzorom velikog broja privatnog obezbeđenja, komunalne milicije i pripadnika MUP.
Da podsetimo - spomenik Pobedniku podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta
POGLEDAJTE SNIMAK:
Spomenik čine bronzana muška figura, rad vajara Ivana Meštrovića i postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kockastoj bazi, autorsko delo arhitekte Petra Bajalovića.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Istorijat izrade i podizanja spomenika trajao je u periodu od 1913. do 1928. godine, mada prve ideje potiču iz 1912. godine kada se pobedom u Prvom balkanskom ratu u javnosti počinju iznositi predlozi za podizanje spomenika u Beogradu, u slavu konačne pobede Srba nad Turcima.
Statua Pobednika, po umetnikovoj zamisli, trebalo je da predstavlja centralnu figuru monumentalne kompozicije sa fontanom.
Predviđeno je da fontana bude izrađena od kamena, sa postamentom koji su činile četiri lavlje figure na čijim leđima je počivao ovalni bazen. Iz središta fontane uzdizao bi se mermerni stub na čijem vrhu je predviđena figura Pobednika.
POGLEDAJTE UŽIVO:
Početak Prvog svetskog rata prekida radove na fontani. Kao austrougarski državljanin, Meštrović koji je radio na fontani, bio je primoran da napusti Srbiju i odlazi u Prag, gde ostaje do kraja rata.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, Meštrović se vraća u Beograd sa namerom da završi započet rad.
S obzirom da su se prilike promenile i da finansijska sredstva u tom trenutku nisu mogla biti obezbeđena Opština Beogradska je želela da prekine saradnju sa Meštrovićem i privremeno obustavi dalje radove na izradi spomenika. Iz toga se rađa spor između Beogradske opštine i Meštrovića.
U proleće 1927. godine pitanje ovog spomenika ponovo postaje aktuelno. Opština odlučuje da skulpturu Pobednika postavi na Terazijama.
Međutim, nakon što su počeli pripremni radovi na kopanju temelja za postavljanje spomenika, izbio je skandal. Beogradska javnost je osporavala postavljanje spomenika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta.
Jednima je smetalo što je izliven nag muškarac, drugima to što ne predstavlja junaka Balkanskih ratova, a trećima to što nema nacionalnih obeležja i što podseća na starogrčke modele. Nakon dugih polemika, rasprava i kritika odlučeno je da skulptura dobija svoje mesto na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave.
U nedelju, 7. oktobra 1928. godine, tačno u podne, nakon šetnje novootvorenim Savskim šetalištem i Velikim stepeništem, Beograđani su se okupili da svedoče otkrivanju Meštrovićevog spomenika Pobedi. Tako je "Pobednik" završio na Beogradskoj tvrđavi, daleko od Terazija, na visini od 17,5 metara, i to ne da bi se bolje video, već da bi se manje video.
Vreme i okolnosti dovele su do toga da je "Pobednik" postao jedan od najupečatljivijih simbola Beograda.