Kako pišu "Večernje novosti", spomenik se, međutim, neće nalaziti u centru cvetne rondele, već bliže Pionirskom parku, jer se ispostavilo da su na tom prvobitno planiranom mestu živote okončali kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga u Majskom prevratu 1903.
Odbor je na svojoj prvoj sednici, kojoj je predsedavao akademik Dušan Kovačević, odlučio da bude dopunjen predstavnicima SANU, SPC, Kraljevskog doma Karađorđevića, Matice srpske i dijaspore.
Kako "Novosti" saznaju, Odbor je najbliži ideji da se statua "tragično nastradalog suverena, koji je po mnogima prva žrtva fašizma, podigne po ugledu na neki od spomenika koji su postojali u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije".
List podseća da su između dva svetska rata širom zemlje bila 132 kraljeva spomenika, a neke od njih su izradili čuveni vajari Ivan Meštrović, Lojze Dolinar, Anton Augustinčić...
Inicijativu za podizanje skulpture kralju Aleksandru podneo je Skupštini grada Beograda u novembru 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao građanin.