Gotovo da ne prođe nekoliko dana, a da se na deonici auto-puta u blizini Begaljičkog brda, na samom ulasku u Beograd, ne dogodi teška saobraćajna nesreća u kojoj neretko bude smrtnih ishoda.
Tako je sinoć u pravom karambolu jedan automobil probio bankinu, udario u drugo vozilo i na kraju završio na krovu. Tom prilikom jedna osoba je povređena, a tri vozila su skoro potpuno uništena.
Nedelju dana ranije, na ovom delu puta, ali u smeru ka Nišu, poginuo je motociklista, a žena (42) koja je bila na suvozačkom mestu teško je povređena kada su motorom udarili u zaštitnu ogradu. I tako iz dana u dan, a ovaj potez posebno je opasan prethodnih nedelja zbog radova koje putari izvode na njemu.
Definitivno jedna od najcrnjih saobraćajnih tački na teritoriji Beograda, ali i cele Srbije, smeštena je na potezu između Malog Požarevca i Vrčina. Deonica je duga tek nekoliko kilometara, ali se na njoj svake godine, a posebno u letnjem periodu, dešavaju tragične nesreće u kojima ginu ljudi.
Kada se isprva pogleda, ne radi se ni po čemu o nekoj specifičnoj deonici autoputa. Po tri trake u oba smera, dozvoljena brzina od 130 kilometara na sat, sa malo uspona i padova... Ipak, među meštanima, ali i vozačima koji često tuda prolaze, zbog čestih tragedija poznata je i kao svojevrsni "Bermudski trougao".
Kako je još ranije objašnjavao Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, čim se na jednom mestu dešava više nezgoda, znači da nije samo do vozača, već da je problem vezan i za put.
"To mesto, ukoliko se dokaže da predstavlja crnu tačku, dubinski se analizira posle nezgode sa jednim poginulim ili više povređenih na taj način što ekipa izađe na teren i pronalazi u čemu je problem. Ovo je obaveza iz Zakona o bezbednosti saobraćaja još od 2009. godine, ali što se tiče Begaljičkog brda nikada nije primenjivano", rekao je Vujanić.
Profesor Vujanić tvrdi da sigurno postoji "neki drugi uticaj" ako se celim autoputem nisu nigde sudarili osim na tom mestu.
"Sumnjam i da im se baš kod Begaljičkog brda prispavalo, hajde da je monotonija na putu, ali na tim krivinama nema govora", dodao je Vujanić.
Najcrnja godina je definitivno bila 2003. kada je na ovom potezu, u roku od samo par meseci, poginulo čak deset osoba, a do danas nizale su se najrazličitije nesreće u kojima su učestvovali automobili, kamioni, turistički automobusi, vozila sa domaćim i stranim tablicama, preko dana i u kasnim večernjim ili ranim jutanjim satima.
Tragedije se ne mogu objasniti ni činjenicom da se radi o klizištu dubine 20 metara, kao i da su se prve deformacije na kolovozu posle izgradnje autoputa, kako stoji u zvaničnim spisima, pojavile još 1978. godine zbog čega je ceo potez okarakterisan i kao "najdublje klizište na auto-putu Beograd-Niš".
Iako ove godine nije bilo zabeležnih stravičnih nesreća na ovom delu puta, prošle godine i to samo u letnjem periodu dogodilo se nekoliko u kome je bilo teško povređenih lica.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.