Koliko god ovakav poduhvat bio impresivan, on nije nimalo bezazlen, a svaki trkač treba da ima na umu činjenicu da je reč o zahtevnim sportskim disciplinama, tokom kojih se može suočiti sa više zdravstvenih problema. Ipak, mnogi od njih mogu da se izbegnu ukoliko se pridržavamo nekoliko praktičnih saveta lekara.
Prof. dr Goran Rađen, kardiolog u zdravstvenom sistemu MediGroup, ujedno je i medicinski direktor Beogradskog maratona, tim povodom podelio je šta smatra najvažnijim za svakog trkača amatera kako bi što bezbednije nastupio na maratonu.
„Dehidratacija, poremećaji elektrolita, preveliko pregrevanje ili pak rashlađenje organizma ako je niska spoljna temperatura, samo su neki od problema sa kojima se možete suočiti tokom trke. Pored toga, postoji opasnost od povrede, a ako ste nedavno preležali korona virus, posledice mogu biti i znatno ozbiljnije”, upozorava prof. dr Rađen. Međutim, nema potrebe za panikom, jer, kako kaže, „uz pridržavanje saveta lekara, moguće je sprečiti ove probleme“.
1. Započnite pripremu na vreme
Distanca od 42 kilometra zahteva ozbiljnu višemesečnu pripremu i posvećenost, te ne sme nikako da se potcenjuje.
„Kada govorimo o pripremama za maraton, pre svega ih treba započeti na vreme, barem nekoliko meseci pre same trke. Maraton, kao najduža trkačka pruga, predstavlja trku sa samim sobom, a potom i sa ostalim trkačima. Zato je neophodno pažljivo i sistematično planiranje treninga”, ističe prof. dr Rađen kao prvi savet koji treba uzeti u obzir.
2. Proverite zdravstveno stanje
Ukoliko planirate da prvi put u životu istrčite određenu distancu, ne možete da znate kako će vaše telo i organizam da reaguju na do sada nezabeleženi napor. To je za svakog trkača jedno potpuno novo iskustvo, čiji rizici ne smeju da se zanemare.
„Trčanje zahteva prethodnu proveru zdravstvenog stanja trkača pre izlaganja većim opterećenjima. Lekarski pregled bi trebalo da odgovori na pitanje da li možemo bezbedno učestvovati na trci, kao i na koliko dugoj udaljenosti”, objašnjava profesor Rađen.
Upravo zato je Medigroup, kao ekskluzivni sponsor 34. Beogradskog maratona, za sve učesnike maratona pripremio posebne cenovne pogodnosi za pojedine usluge (EKG srca sa pregledom specijaliste, UZ srca sa pregledom specijaliste i test opterećenja srca sa pregledom specijaliste) , kako bi pre trke proverili svoje zdravstveno stanje i stoji na raspolaganju za zbrinjavanje učesnika tokom same trke, kao i po njenom završetku.
3. Osluškujte svoj organizam
Nema univerzalnog odgovora kada ko može da počne da trenira, već svako treba individualno da proceni svoje zdravstveno stanje. Recimo, ukoliko ste nedavno preležali korona virus, najjednostavniji način da procenite svoju fizičku spremnost jeste tako što ćete „obratiti pažnju na simptome kao što su kratak dah, vrtoglavice, neprijatan osećaj u grudima, osećaj preskakanja srca…” kaže prof. Rađen, dodajući da su to „simptomi koji ukazuju da je potrebno da se sportista javi kardiologu pre nego svoj organizam izloži težim fizičkim naporima”.
4. Ne propuštajte priliku da se okrepite
Tokom maratona po stazi se nalaze brojne stanice sa okrepom, a konzumacija onoga što se nudi na njima je od presudne važnosti kako bi organizam izdržao ovako zahtevan poduhvat.
5. Nemojte biti previše ambiciozni
Treba imati dobar plan i realno proceniti svoje mogućnosti. Ako trkač oseti simptome preskakanja srca ili osećaj kratkog daha, onda je bolje stati za trenutak i proveriti sopstveno stanje.
„Možda vam je samo potrebna hidratacija, a možda treba i da odustanete od maratona – u tome nije ništa loše jer na taj način možete sprečiti da vam se desi nešto što može negativno uticati na vaše zdravstveno stanje. Ipak, ukoliko dođe do eventualnih povreda ili zdravstvenih problema kod pojedinih trkača, lekari iz Medigroup-a biće na licu mesta tokom trke, kako bi pomogli svakome kome je to potrebno”, naglašava profesor doktor Goran Rađen.