Beograđani su uveliko počeli pripreme za Božić, najradosniji hrišćanski praznik, i krenuli u nabavku. Na Kalenić pijaci, ali i na više mesta u gradu čim je završeno novogodišnje slavlje pojavili su se prodavci badnjaka i ponuda je zaista velika.
Beograđani mogu pazariti badnjake za 100, 150 dinara, oni nešto veći i razgranatiji su i skuplji, a najveći, visok nekoliko metara, košta 4.000 dinara i ima svoje kupce. Te veće grane uglavnom prodaju ljudi koji dolaze sa Divčibara.
Badnjak i okićena jelka simbol su božićnih i novogodišnjih praznika, od kojih je prvi stari običaj našeg naroda, dok su kićenje jelke Srbi “uvezli iz inostranstva” u 19. veku, a u potpunosti ga prihvatili posle Drugog svetskog rata. Istorija božićne jelke seže sve do simbolične upotrebe zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu, ali je kod Srba tradicija da se unosi badnjak u kuću na Badnje veče.
Badnje veče predstavlja pripremu za jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika - Božić. Pravoslavni vernici ga obeležavaju 6. januara, a za ovaj praznik se vezuju razni rituali i običaji koji slute na sreću, radost i blagostanje.
Stari običaj je da na Badnji dan treba uneti u dom Badnjak, drvo koje se seče ujutru, a unosi se u dom uveče i loži se u vatru. U dom se unosi slama kao simbolično podsećanje na rođenje Hrista u Vitlejemskoj pećini.
(MONDO)