Mnogi bi rekli da je Ada pravi dragulj grada Beograda, oaza mira, sporta i rekreacije, a leti raj za sve koji traže utočište od vrućina, pa sa pravom nosi naziv "beogradsko more". Ada je nesumnjivo jedna od centralnih ekoloških oaza grada, ali njeni posetioci, osim onih koji žive na Čukarici ili Savskom vencu, neretko nailaze na probleme. Što se Ada više uređuje, ona je sve privlačnija, ali baš zato ima sve više automobila kojima sugrađani do nje stižu. Ipak, dobre vesti su da će izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta koji je u planu, ona postati dostupna svim Beograđanima.
Budući pešačko-biciklistički most koji će povezati Adu i Novi Beograd, trebalo bi da doprinese da bude manje automobila u okolini našeg gradskog mora, a namena ovog mosta prvenstveno jeste da „prebaci" pešake i bicikliste sa novobeogradske strane na najveće beogradsko izletište.
"Pešačko-biciklistički most koji ćemo napraviti, ključna je stvar kako bi Ada bila jednako dostupna svim građanima. Taj most će Adu Ciganliju otvoriti ka Novobeograđanima, Surčincima, Zemuncima i svim građanima koji će dolaziti sa druge strane reke", istakao je predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.
Na ovaj način biće ostvareno kontinualno povezivanje pešačkog i biciklističkog sabraćaja na celom delu leve obale Save, kao i povezivanje sa unutrašnjim prostorom blokova, slobodnim i zelenim površinama, sadržajima i ostalim delom teritorije Novog Beograda.
"Jako je važno da čuvamo bisere grada Beograda kao što su Košutnjak, Ada Ciganlija, Ada Huja, Kosmaj, Avala, Zvezdarska šuma", naglasio je Šapić napomenuvši da je njihovo pošumljavanje od suštinske važnosti.
Prema njegovim rečima, u toku je izgradnja pet novih fabrika za pročišćenje vode koje će suštinski promeniti kvalitet vode za piće u našem glavnom gradu.
"Voda koja odlazi u Savu je kanalizaciona, a mi iz te Save posle uzimamo vodu za piće, pa samo možete da zamislite koliko će novi sistemi suštinski da promene kvalitet vode za piće u Beogradu", ukazao je prvi čovek opštine Novi Beograd skrenuvši pažnju i na problem izgradnje kanalizacione mreže.
"Trenutno imate blizu 40 odsto ljudi u Beogradu koji nemaju kanalizaciju, što zaista predstavlja ozbiljan problem. Kada to pričate nekome ko živi na Novom Beogradu ili na Starom gradu, njemu je to nepojmljivo, ali kada odete na levu obalu Dunava, u Resnik, vidite da je to prisutan problem", kaže Šapić.
On ističe da Beograd lako može da bude jedan od najčistijih gradova u Evropi uz pojačavanje rada komunalnih službi, kao i uz organizovanje raznih akcija i generalno podizanja ekološke svesti.
"To objektivno možemo da uradimo. Ne možemo od Beograda za pet godina da napravimo Njujork ili London, jer nam sama infrastruktura ne dozvoljava, ali možemo da napravimo najčistiji grad u Evropi", zaključio je on.