Odgovornim postupanjem u prethodnom periodu budžet grada dostigao je najveći iznos u njegovoj istoriji kao prateća pojava nacionalnog prosperiteta i rasta. Takav budžet dao je mogućnost da se sve više ulaže u unapređenje rada komunalnih službi, saobraćaja, obrazovnih institucija, ustanova kulture, socijalne zaštite.
Zahvaljujući nizu projekata, Beograd je svakim danom postajao sve lepši i funkcionalnij, a u cilju održanja postojećeg nivoa investicija i privlačenja novih, plan grada je, pored ostalih mera, otvaranje dijaloga sa investitorima kako bi oni mogli da predlože nove projekte, nove modele finansiranja, nove tehnologije gradnje i nove investicione destinacije.
Kako je najavljeno, Beograd će u narednom periodu posebno voditi računa o ravnomernom razvoju na celokupnom području i u tom cilju predložiće da se manje razvijene gradske opštine prebace iz prve u drugu kategoriju razvijenosti kako bi na taj način postale prioritetnije u podsticajima i konkurentnije u pogledu privlačenja investicija.
Vizija gradskih vlasti “Beograd 2030” sadrži poglavlje „Investicioni ambijent i efikasnost ulaganja” čiji glavni cilj je upravo da se omogući što više investicija, naročito u prigradskim naseljima gde je to neophodno. Nove investicije doneće i nova radna mesta, nova ulaganja, unapređenje rada komunalnih službi, saobraćaja, obrazovnih institucija, ustanova kulture, socijalne zaštite.
Osnovni cilj upravljanja finansijama Grada do 2030. godine biće rast prihoda budžeta, bez promena u opterećenju za građane i privredu, zatim smanjenje zaduženosti i povećanje udela sredstava za investicije i socijalnu sigurnost u ukupnom budžetu.
Grad Beograd daće sve od sebe da nadoknadi decenijska kašnjenja u ispunjenju obećanja da grad kao istinska metropola pruži svima priliku za kvalitetan život i ekonomski napredak. Da bi ostvario zacrtani cilj, Beograd će koristiti najmanje 15 odsto budžeta za investicije, tako da će do kraja 2030. godine vrednost kapitalnih investicija iz gradskog budžeta dostići oko dve milijarde evra.
Period između 2020. i 2030. godine biće zabeležen kao najdinamičniji investicioni ciklus u javnom sektoru Grada do sada, a njegovi efekti osetiće se već sredinom razdoblja.
Glavni investicioni pravci u domenu infrastrukture u narednom periodu činiće izgradnja i rekonstrukcija sekundarnih saobraćajnica, izgradnja i rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže, te opremanje novih lokacija sekundarnom saobraćajnom i komunalnom mrežom.
Plan je da elektroenergetika bude unapređena sprovođenjem dva plana kojima se uređuje povezivanje kompleksa sanitarne deponije „Vinča” na prenosni sistem AD „Elektromreža Srbije”, i na distributivni sistem „EPS Distribucija” d.o.o. Beograd, kako bi se obezbedilo snabdevanje električnom energijom sopstvenom potrošnjom iz kompleksa „Vinča”. U oblasti toplifikacije doneta su i tri planska dokumenta za područja gradskih opština Rakovica, Zvezdara i Grocka, čiji je cilj povećanje efikasnosti proizvodnje toplotne energije i unapređenje zaštite životne sredine. Plan detaljne regulacije za izgradnju toplovodne mreže od sanitarne deponije u Vinči do toplana „Konjarnik” i „Mirijevo” predstavlja planski osnov za preuzimanje proizvedene toplotne energije u sistem centralnog grejanja.
U narednoj deceniji biće urbanistički i građevinski rešena najvažnija pitanja uređenja i izgradnje gradskih saobraćajnica i obilaznica u punom kapacitetu, kao i objekata na njihovoj trasi. Planirana su i započeta značajna ulaganja u nove vidove saobraćaja, ali i podizanje kapaciteta postojećih na osnovu nabavke novih vozila i sistema upravljanja saobraćajem, uz puno poštovanje zahteva zaštite životne sredine, pre svega kvaliteta vazduha i buke, a izgrađene saobraćajnice i unapređeni sistem javnog prevoza uštedeće milijarde časova Beograđanima koje bi proveli zaglavljeni u saobraćaju.