U okviru ovoga predviđeno je da fokus pre svega bude na unapređenju obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite kao i razvoju sporta u našem glavnom gradu.
Kada je u pitanju obrazovanje jedan od ciljeva je poboljšanje predškolskog obrazovnog sistema. Naime, Beograd, njegove predškolske ustanove, osnovne, srednje i specijalne škole, univerziteti i visoke škole su najvažniji i najveći deo obrazovnog sistema naše zemlje. S druge strane, sa preko 250 hiljada đaka, više od 100 studenata i preko 25 hiljada nastavnog osoblja, obrazovni sistem Beograda je njegov najveći razvojni potencijal.
Tokom poslednjih deset godina Grad je dosta toga uradio na razvoju svesti o važnosti obrazovanja u ranijim uzrastima i na paralelnom proširivanju kapaciteta državnih predškolskih ustanova. Takođe, u periodu od 2014. godine u izgradnju i sanaciju objekata vrtića i škola, kao i prenamenu objekata škola za potrebe predškolskih ustanova, uloženo je preko dve milijarde dinara, čime je stvoren prostor za prijem preko 2.800 dece u vrtićima u vlasništvu Grada. U tom periodu zahvaljujući finansiranju boravka dece u privatnim vrtićima, otvoreno je oko 340 objekata, tako da su kapaciteti privatnih vrtića narasli sa 4 na 21 hiljadu dece.
Grad u svom programu "Beograd 2030" je zacrtao nekoliko ciljeva kada je u pitanju predškolosko obrazovanje:
Potpuna i funkcionalna pokrivenost područja Beograda kapacitetima predškolskih ustanova
- U ovom trenutku je u izgradnji šest objekata predškolskih ustanova a u pripremi je još 20 projekata gradnje i rekonstrukcije, ukupne površine oko 90 hiljada kvadrata.
Unapređenje kvaliteta i opsega programa predškolskih ustanova
- Prioritet daljih ulaganja će se preusmeriti na povećanje opremljenosti adekvatnim učilima i opremom i uvođenje novih, specijalizovanih i prilagođenih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Besplatna ili refundirana mesta u predškolskim ustanovama za svu decu koja žive u porodicama koje zahtevaju određenu vrstu socijalne pomoći
- Finansijska pozicija Grada omogućuje da se sa ovom praksom nastavi, i da se unaprede kriterijumi i postupci donošenja odluke o pomoći u ovom vidu svima kojima to bude potrebno
Drugi važan segment je zdravstvena zaštita imajući u vidu da Beograd predstavlja ključan i kompleksan zdravstveni sistem u koji po pomoć zdravstvenih radnika dolaze građani iz cele Srbije. Ciilj je da Beograd ostane središte istraživanja i inovacija u oblastima od značaja za unapređenje zdravlja, da se pozicionira u globalnom takmičenju za inovacije u zdravstvu i da kontinuiranim rastom primene digitalnih tehnologija unapređuje pristupačnost zdravstvenih usluga. Jedna od prioriteta ovog segmenta je ulaganja u infrastrukturu i modernizacija zdravstvenog sistema. Trebalo bi istaći da je izgradnja i modernizacija i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema i jedan od prioriteta Vlade Srbije, što dokazuje povećano izdvajanje iz sredstava državnog budžeta za ove svrhe, što se značajno odrazilo i na povećanje i modernizaciju infrastrukture beogradskog zdravstvenog sistema.
Vizija "Beograd 2030" podrazumeva i razvoj sporta a svakako najveći, najvredniji, ali i najmoderniji projekat u oblasti sporta na području grada biće novi Nacionalni stadion, koji će biti izgrađen u Surčinu. Ovakav projekat donosi Beogradu investiciju od oko 250 miliona evra, koju finansira država, iz nacionalnog budžeta. Stadion će zauzimati površinu od 32 hektara. Prostornim planom je planirano da kapacitet stadiona bude 52.000 mesta, uz mogućnost obezbeđivanja dodatnih 8.000 privremenih (pomoćnih) mesta radi ispunjavanja kriterijuma koje propisuju FIFA i UEFA za velike i značajne fudbalske događaje.