U pojedinim delovima Beograda na trotoarima se nalaze taktilne staze, odnosno putanje koje su namenjene za slepe i slabovide osobe. Takođe na brojnim semaforima u glavnom gradu nalaze se uređaji koji emituju signale za njih. Navedene stvari postavljene su sa ciljem da im olakšaju kretanje kroz prestonicu. Međutim, neretko se dešava da ne mogu da ih koriste, kako je ispričao za MONDO Goran Pećanac (58) iz Saveza slepih Srbije.
"Ja se po gradu krećem sam uz pomoć štapa. Problem sa taktilnim stazama jeste što neke od njih ne vode nigde. Takođe, često se dešava da su vozila parkirana na taktilnim stazama i da ne mogu da prođem. Ima i slučaja da je na stazu, na primer, postavljen kiosk ili se nalazi vrlo blizu nje. Mi ne možemo stalno da hodamo samo po stazi, nekad se desi da sa nje siđemo i onda bude problem ako se kiosk nalazi u njenoj blizini jer nam on smeta", započeo je razgovor za naš portal Pećanac.
Takođe je naveo da se nekad desi da postoji problem i sa uređajima koji emituju signal, odnosno zvuk za slepe i slepovide osobe. "Dešava se da tasteri budu utišani, ne znam kako do toga dođe, ali onda ne čujem zvuk koji treba da me obavesti kad je bezbedno da pređem ulicu. U takvim situacijama, ja slušam vozila, pa čujem da su automobili stali i zaključujem da je za pešake zeleno", istakao je naš sagovornik.
Čemu služe tasteri na semaforima?
Brojni ljudi u Beogradu svakodnevno "stiskaju" tastere na semaforima misleći da oni isključivo služe da se crvena boja za pešake promeni u zelenu. Iz Sekretarijata za saobraćaj su za MONDO objasnili koja je njihova namena, navodeći da postoje dva različita uređaja, pešački tasteri i uređaji koji emituju signale za slepe i slabovide osobe.
"Pešački tasteri predstavljaju elemente spoljne opreme svetlosne saobraćajne signalizacije, koji se postavljaju na lokacijama na kojima svetlosna signalizacija funkcioniše u detektorskom modu, odnosno u zavisnosti od saobraćajnog opterećenja u realnom vremenu. To su elementi preko kojih pešaci upućuju zahtev semaforskom upravljačkom uređaju za dodelu zelenog signala na određenom pešačkom prelazu.
Ovi elementi nisu standardizovani tehničkim standardima tako da se razlikuju u zavisnosti od proizvođača. U principu svi tasteri sadrže dugme čijim se pritiskom generiše električni signal, a isti se upućuje semaforskom upravljačkom uređaju. Pešački tasteri starije generacije nemaju nikakvu potvrdu prihvaćene najave pešaka, dok tasteri novije generaijce imaju zvučnu potvrdu ili potvrdu svetlosnim signalom ili potvrdu i zvučnim i svetlosnim signalom", objasnili su iz Sekretarijata za naš portal.
Prethodni opisi važe za pešačke tastere. Postoje i uređaji koji emituju signale za slepe i slabovide osobe i oni mogu na sebi da imaju integrisan pešački taster, pa da obavljaju i funkciju najave pešaka i funkciju emitovanja signala namenjenih slepim i slabovidim osobama.
"Međutim, postoji i drugi tip uređaja koji ima samo funkciju emitovanja signala za slepe i slabovide osobe, a nema funkciju najave pešaka. Takvi uređaji se ugrađuju na lokacijama na kojima najava pešaka nije potrebna jer se zeleni signal za pešake aktivira u svakom ciklusu, ali je i u tom slučaju potrebno obezbediti signale slepim i slabovidim osobama", naveli su.
Uloga pešačkih tastera je ta da omogućavaju pešaku da izvrši najavu na pešačkom prelazu kako bi semaforski uređaj imao informaciju da postoji zahtev pešaka za prelazak na pešačkom prelazu i da u skladu sa algoritmom detektorskog rada po kom funkcioniše raskrsnica, tom pešačkom prelazu dodeli zeleno vreme.
"Tasteri se pravilno koriste ako se vrši najava jednim pritiskom dugmeta na tasteru koje za to namenjeno. Ne postoje druge opcije korišćenja pešačkih tastera. Ako pešaci ne izvrše najavu na tasterima, a ako je po algoritmu funkcionisanja raskrsnice najava potrebna, onda zeleni signal za pešake neće biti aktiviran. Poštujući matricu zaštitnih vremena koja se proračunava za svaku raskrsnicu i za svaki konfliktni tok koji se javlja na raskrsnici, nije moguće trenutno dobijanje zelenog svetla za pešake nakon pritiska pešačkog tastera", naveli su za MONDO iz Sekretarijata za saobraćaj.
Kada je reč o pešacima, da bi sistem pravilno funkcionisao i upravljao saobraćajnim tokovima u skladu sa trenutnom situacijom, neophodno je da učesnici u saobraćaju nauče da ga pravilno koriste. U Beogradu se najčešće koriste dve vrste pešačkih tastera:
- Taster koji emituje zvuk namenjen slepim i slabovidim licima. Zvuk se aktivira pritiskom na dugme sa donje strane uređaja.
- Taster koji služi i za najavu pešaka i koji emituje zvuk namenjen slepim i slabovidim licima. Za prelazak ulice potrebno je pritisnuti taster koji se nalazi na prednjoj strani uređaja montiranog na stubu semafora. Nakon što pešak pritiskom aktivira taster, nakon određenog vremenskog perioda dobiće zeleno svetlo. Ovo je važno naglasiti s obzirom na to da pešaci očekuju da će se zeleno svetlo za pešake pojaviti istog trenutka kada pritisnu taster. Ukoliko pešak ne pritisne taster sistem neće imati pravu informaciju i neće moći da reaguje na pravi način, pa se može desiti da pešak ne dobije zeleno svetlo.
Dodatni problemi sa kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe
Goran Pećanac iz Saveza slepih Srbije ukazao je na još nekoliko problema koji u Beogradu imaju slepe i slabovide osobe, a koji se tiču gradskog prevoza. Prema njegovim rečima, jedan od njih jeste što više, u većini autobusa, ne postoji glasovno obaveštenje o stajalištima.
"Takođe je problem što i na autobuskim stanicama ne postoji zvučno obaveštenje koji broj autobusa dolazi. Ja imam aplikaciju koja mi govori koji autobus dolazi, ali to nemaju svi, niti svako ume da je koristi. Međutim, čak i sa tom aplikacijom imam često problem, jer se neretko dešava da na stanicu stanu dva autobusa koji voze različitim linijama. Onda ja moram da pitam ljude na stanici koji je koji autobus. Ovom prilikom bih apelovao na vozače da vrata od autobusa otvaraju tek kad prvi autobus napusti stanicu i da dođu do mesta na stanici koje je namenjeno da se tu otvore vrata", zaključio je razgovor za MONDO Goran Pećanac iz Saveza slepih Srbije.
U Beogradu, prema rečima našeg sagovornika, živi oko 2.500 osoba koje su slepe ili slabovide. U Srbiji ih ima oko 12.000. Mnogi od njih se ne kreću samostalno jer smatraju da za to nemaju adekvatne uslove.
BONUS VIDEO: