Želeći da pomogne svom mužu koji je povredio kičmu, Jagoda Veljković (65), je pre 40 godina počela da se bavi "muškim poslom". Neverovatna Borčanka je odlučila da "zavrne rukave" i da postane vulkanizer, iako je pre četiri decenije retko koja žena obavljala taj zanat.
"U trenutku kad je muž povredio kičmu imali smo dvoje male dece i nije imao ko da radi. Nismo imali novca da platimo radnika i zajedno smo, uz njegovu priču i moj rad, prevazišli taj period. Počeli smo da radimo zajedno, a onda sam se osamostalila. To sam uspela uz njegovu pomoć", započela je razgovor za MONDO vulkanizerka Jagoda Veljković.
Kako nam je otkrila, bilo joj je mnogo teško da nauči vulkanizerski posao i često je pomišljala da odustane. Prema njenim rečima, bilo ju je sramota kad mušterije dođu, a ona ne zna da obavi posao.
"Kad je muž bio pored mene, sve je bilo ok, ali kad ostanem sama onda su mi pomagale mušterije, mahom Borčani. Inače, vulkanizerski posao na prvom mestu mora da se voli kako bi sve prošlo kako treba.
Mala greška, malo neznanje, gotovo je, tu si već u minusu. Mora da se vodi računa. Nije svejedno raditi i gledati. Kad se gleda, to je lako ali kad se radi mora da se znaju tačke gde se radi, šta se radi, pogotovu sad kad su skuplji automobili, mali profili na gumama. Mora baš da se vodi računa", objasnila nam je sagovornica.
Jagoda je za portal MONDO ispričala da su se mušterije pre 40 godina plašile kad vide da posao na njihovim vozilima treba da obavi žena.
"Nije im bilo svejedno. Ali Borčani se nisu plašili, nisu imali drugi izbor, tako da je to tako ostalo. Sad više nema toga, to je bilo na početku. Ljudi su se plašili ali sam ja iza sebe imala muža koji je govorio: 'Sve što pogrešiš, plaćamo i mušterija ne može da bude oštećena'. Tako sam nastavila da radim do današnjeg dana. Sad kad čujem da je nekom neobično što se žena bavi vulkanizerskim poslom, znam da nije naša stalna mušterija, da je u prolazu", kazala je.
Navela je da joj je najteže vreme u poslu bilo 90-tih kad je sama ostajala u radnji. Ispričala je da je imala puno posla a da u zemlji nije bilo guma već su se uvozile polovne. Ispred njene radnje bili su veliki redovi, a ona je sav posao sama obavila. Istakla je da je tad bila velika inflacija.
"Svako se snalazio kako je znao i umeo. Ljudi su kupovali jednu gumu, eventualno dve. Baš nije bilo lako, ni onom što kupuje, ni onome što radi. Baš su bile teške godine, dinar je brzo gubio vrednost. Mušterije su znale da čekaju dosta dugo da kupe jednu gumu ili da se napravi ili da nađu nešto za sebe u skladu sa time koliko su imali novca. Baš nam je svima bilo teško. Tu su bile kolone, mnogi su čekali u redu za jednu gumu. Sad su drugačija vremena. Tad je bilo i manje automobila, a sada je njih puno i više niko ništa ne čeka. Svi kupuju novo", ispričala je Jagoda.
Naša sagovornica je navela da radi od 8 ujutru do 17 časova i da joj to ne predstavlja napor. Prema njenim rečima, zdravlje joj je malo popustilo pa se nekad desi da ne radi ali je uglavnom u radnji. Napomenula je da njene mušterije nisu zahtevne i da je podjednako razumeju i žene i muškarci. Često se dešava da žene koje dođu kod vulkanizera same iznose gume iz vozila.
"Žene koje žele da pomognu su uglavnom one koje su samostalne. Muškarci nemaju potrebu da pomažu jer ja sve radim sama", zaključila je razgovor za MONDO Jagoda Veljković iz Borče.
BONUS VIDEO: