Čitav kraj ime je dobio po kafani koja se nalazila na mestu današnjeg američkog lanca restorana brze hrane. A i ta kafana je imala neobičnu priču - prvi zakupac je bila jedna Nemica, gospođa Herman. Ona je sa mužem šeširdžijom i troje dece došla u Srbiju u potrazi za boljim životom.
Nažalost, muž joj se usput razboleo i umro. Hrabra i jaka, gospođa Herman ga je sahranila i nastavila dalje. Kako je od muža naučila šeširdžijski zanat, pokušala je da se od toga izdržava u Beogradu. Nije joj išlo, pa je zakupila kafanu od poznatog političara i ustavobranitelja – Alekse Simića.
Po prirodi vredna, ova Nemica je od kafane napravila ugledno mesto koje su posećivali svi beogradski boemi, ali i mnoge značajne ličnosti tog vremena. Na spratu je držala sobe za noćenje. Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog lišća. I, tako je “rođen” - Zeleni venac.
O tome zašto je gospođa Herman izabrala baš venac postoji nekoliko legendi, ali jedna od najlogičnijih ima veze sa grobljem koje se nekada nalazilo blizu nje. Vojin Puljević piše: “Na mestu gde je nekada bilo groblje, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobljanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su kićeni grobovi“.
Kada je 1920. pored otvorena jedna od najmodernijih pijaca tog vremena bilo je logično da je “krsti” obližnja kafana, a isto ime poneo je i čitav kraj.
Kafana je preživela oba svetska rata, a srušena je tek šezdesetih godina prošlog veka da bi se tu podigla autobuska okretnica, a kasnije i američki lanac restorana brze hrane.
BONUS VIDEO: Vlastimir Gavrik je sagradio kompletnu scenografiju za film Underground
(Mondo/TVPrva/M. Š.)