Još jedan pakleni dan u Beogradu, živa u termometru pokazuje skoro 40ºC. Stanovnici Beograda već sada osećaju posledice klimatskih promena. Prošla godina je bila najtoplija od kada se meri temperatura, pritom je u glavnom gradu Srbije svake godine sve više betona i sve manje zelenila. Po Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda, glavni grad ima samo 12% zelenih površina od čega su 10% šume koje se nalaze na obodima grada, a 2% čini ostalo zelenilo.
Temperature vazduha u ulici sa drvećem obično budu i do 10°C niže nego tamo gde drveća uopšte nema, dok temperatura asfalta zna da bude manja i za više od 20°C. To se najbolje vidi na Novom Beogradu, delu grada u kojem živi više od 200.000 ljudi. Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže da je glavni krivac za to "investitorski urbanizam" zbog kog prednost imaju stambeni kvadrati u odnosu na parkove i travnjake.
"Ovde postoji jedan nedostatak zelenila i nedostatak zapravo kvalitetnog zelenila koje ima mogućnost da na neki način upija atmosferske vode. S jedne strane imamo energetsku efikasnost zgrada, kvalitet zgrada, koje su na visokom nivou, ali to ne nadomešćuje nedostatak zelenila. I jedna i druga kategorija moraju da budu ispoštovana, jer one u sinergiji mogu da učine jedan blok ekološki prihvatljivim", rekao je za DW Ivan Simić.
Meteorolog Lazar Filipović kaže da stanovnici Beograda mogu očekivati sve neprijatnije uslove za život. On je napravio mapu urbanih ostrva toplote, oblasti koje su leti za nekoliko stepeni toplije od okoline i smatra da će njihov efekat biti pojačan smanjivanjem zelenih površina, a detaljnije možete pročitati u tekstu koji smo objavili juče.
"Mi smo pronašli u našim istraživanjima da se u pojedinim delovima grada za letnji period, koji traje oko 90-ak dana, čak 50 dana javljaju tropske noći i tada je temperatura iznad 20 stepeni. U suštini, kako se ovaj trend nastavlja Beograd će čak moći da doživi neke uslove koji se javljaju u nekim gradovima koji su tropski. Neka projekcija je da će do 2050. godine temperatura u Beogradu biti slična onoj koja je trenutno u Kairu", naglasio je Lazar za DW.
Stručnjaci kao jeno od rešenja za ovaj problem vide uvođenje ekološkog indeksa, već oprobane metode u mnogim zemljama Evrope. Količina zelenila u gradu zavisi od primene plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda koji postoji, ali nije obavezujući. Dok se njegov status ne promeni Beograd će umesto zelenog biti grad betona.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo/U. M.)