Ovo delo jedinstvenog oblika, rad je arhitekata Đorđa Bobića i Miloša Petrovića.
Silosi predstavljaju svojevrsne spomenike brutalističke arhitekture.
Nekada vlasništvo kompanije „Žitomlin”, danas su centar umetnosti i dobre zabave.
Novi život su dobili zahvaljujući „Gaia pokretu” i njihovom programu iz oblasti umetnosti, zaštite životne sredine, obrazovanja i sporta. Aktiviranjem ove lokacije stvorena je mogućnost potpuno nove avanture u po mnogo čemu jedinstvenoj zoni, u blizini centra grada.
Silosi su postali mesto okupljanja umetnika iz različitih oblasti. Ovde se održavaju festivali, predstave, bazari, zanatske radionice, različiti muzički programi, sportske manifestacije.
U ovom unikatnom prostoru se nalazi i umetnička galerija, a česti posetioci su i ljubitelji sportskog penjanja.
Silosi na Dunavskom keju oplemenjeni su muralima najpoznatijih umetnika iz ove oblasti. Jedan od njih je visok 28 metara, a za ukrašavanje su izabrani stihovi pesme Ljubivoja Ršumovića „Domovina se brani lepotom”.
Silosi na Dunavskom keju oplemenjeni su muralima najpoznatijih umetnika iz ove oblasti. Jedan od njih je visok 28 metara, a za ukrašavanje su izabrani stihovi pesme Ljubivoja Ršumovića „Domovina se brani lepotom”.
Silosi su skladište beskonačne energije. Jedan su od simbola Beograda, predstavljaju spoj prošlosti i sadašnjosti. Stvaraju nezaboravna iskustva zbog najraznovrsnijih dešavanja, a omiljeno su mesto susreta i druženja, pre svega mladih.