Jedna je od najstarijih česama sa izvorskom vodom. Nalazi se u istočnom podnožju poznatog izletišta Košutnjak i predstavlja jedan od simbola Beograda.
Zvaničnih podataka o vremenu, kada je ovaj izvor pretvoren u javnu česmu nema. Prvi zapis u kome se pominje Hajdučka česma je testament Dositeja Obradovića, u kome je izneo želju da bude sahranjen u njenoj blizini.
Uređena je u vreme kad je Košutnjak pretvoren u lovište za vreme kneza Miloša i njegovog sina Mihaila.
Prvi važan događaj iz srpske istorije po kome je ovaj deo ostao upamćen je atentat na kneza Mihaila.
U nedelju, 29. maja 1868. godine, na stotinak metara od izvora ubijen je knez Mihailo Obrenović. Sa njim je nastradala i Anka Konstantinović, majka Katarine sa kojom je planirao da se oženi.
Pored zanimnjivog izbora imena, ova česma je postala poznata i kao mesto na kome je održano mnogo legendarnih koncerata
Jedan od najčuvenijih je nastup Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme 28. avgusta 1977. godine.
Prvi je na ovom mestu koncert organizovao Zoran Miščević sa svojom grupom „Siluete" 1969. godine.
Narod je nekada verovao da iz ove česme teče lekovita voda. Međutim, nikada nije bilo zvaničnih dokaza za to.
Prema analizi Gradskog zavoda za javno zdravlje, obavljenog u julu 2024. godine, voda za piće sa Hajdučke česme je ispravna za piće.
Bez obzira na delimičnu urbanizaciju Košutnjaka jer u blizini se nalazi značajna saobraćajnica Hajdučka česma je ostala nerazdvojni deo prirode.