Najveća poseta zoološkom vrtu je u letnjim mesecima, tako je bilo i ove godine.
Tokom jula i avgusta, najviše ima stranaca kaže Srboljub Aleksić, direktor Beogradskog zoološkog vrta. Prema njegovim rečima, stiče se utisak da naši ljudi odu van grada i da od 40 do 50% poseta čine stranci.
Ove godine u Beograd je stigao džinovski mravojed.
- Za mužjaka trenutno tražimo ženku iz jednog našeg prijateljskog Zoo vrta iz Mađarske. Dobili smo takođe papuanske kljunare, to je jedna jako lepa i interesanta vrsta ptica, koji su potpuno pitomi i vole da imaju interakciju sa zaposlenima, objašnjava Aleksić i dodaje da su od početka godine na svet došle bebe pingvina, zebre i antilope.
Beogradski zoološki vrt svake godine ima projekte, koji se tiču pre svega poboljšanja uslova držanja životinja.
- Ograničeni smo prostorom, ali na neke druge načine pokušavamo da to nadomestimo. Bilo je tu velikih projekata poslednjih godina, kao što je novi objekat za pingvine, a trenutno na čemu radimo proširenje prostora i renoviranje prostora za slonove. Na žalost naša slonica Tvigi je pre nekih godinu i po dana uginula, ali očekujemo da ćemo ili do kraja ove godine ili početkom naredne sezone postati dom za dva nova slona koje ćemo dobiti iz jednog evropskog programa koji kontroliše praktično gde koja jedinka slona ide u koji Zoološki vrt, rekao je direktor Srboljub Aleksić.
Ubrzo po otvaranju, 1936. godine, Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani rado dolazili, a to se nije promenilo do danas.