Sami je jedan od simbola Beogradskog zoološkog vrta. Krupan mužjak tamnog lica i guste crne dlake je legendarna šipanza, koja budi uspomene posebno malo starijih sugrađana.
Čuveni Sami, stigao je u Beogradski zoološki vrt 12. januara 1988. godine. Ubrzo je postao poznat, prvi put je pobegao 21. februara, kada je napravio pravu pometnju dorćolskim ulicama. U stopu ga je pratila policija, a on je šetao Gospodar Jovanovom, ulicom kralja Petra. Na svojim putešestvima po gradu Sami je stigao i do tadašnjeg bioskopa „Balkan" i na Kalemegdan.
U zoološki vrt se vratio u velikom stilu, vozeći se u automobilu direktora vrta u to vreme, Vuka Bojovića.
„Hajde Sami, idemo kući“
Reči, koje je Samiju izgovorio tadašnji direktor Vuk Bojović, pre nego što ga je dovezao do zoološkog vrta.
Na Samijevo drugo bekstvo se nije dugo čekalo, razvalio je rešetke svog kaveza i posle samo dva dana ponovo pobegao.
Preskočio je ogradu, a njegovo kretanje je pratilo skandiranje i navijanje radnika fabrike „Beko“, koja se nalazila preko puta vrta i učenika Srednje mašinske škole „Petar Drapšin“. Vest o njegovom ponovnom bekstvu je objavljena u svim elektronskim medijima i praćena je iz minuta u minut. Sami se penjao na drveće i krovove, a prema nekim procenama „njegovo putovanje" je samo u Ulici cara Dušana pratilo oko 4.000 ljudi.
Samijev dolazak u Beograd, šetnje po gradu i ostale dogodovštine u vezi sa njim, Vuk Bojović je opisao u svojoj knjizi „Priče iz zoo vrta".
Posle dugotrajnog i bezuspešnog ubeđivanja, donata je odluka da se Sami uspava i vrati u kavez.
Sami je posle ovog dana, postao prava zvezda, veliki deo posetilaca je dolazio u zoološki vrt zbog njega.
I upravo iz tih razloga, posle njegove iznenadne smrti 1992. godine Beogradski zoološki vrt mu je posvetio bronzanu statuu.
Obdukcijom je ustanovljeno da je uzrok smrti bio infarkt creva.
Legendarne šipanze se posebno sećaju nešto stariji posetioci vrta, koji su bili svedoci Samijevih avantura, a mlađi i danas rado slušaju dogodovštine vezane za njega.