Deo Beograda nastao zbog hrvatske "Oluje"! Nema škola i puteva, a jedna crkva je simbol i mesto okupljanja

Kada krenete da izlazite iz Beograda auto-putem ka Šidu, pa prođete Dobanovce, ugledaćete s leve strane još jedno malo naselje, sa crkvom koja nad njim dominira. To nije tipično vojvođansko selo, i nekako je daleko da bi se smatralo delom Beograda. Reč je o Zemunu.

Shutterstock/BalkansCat/Youtube/screenshot

Naselje je “umetnuto” na parčetu zemljišta koje pripada Zemunu, tačnije Ugrinovcima, iako sa njima nije uopšte povezano putem i nalazi se okruženo opštinama Surčin i Pećinci. Upravo činjenica da su ove njive nekom čudnom podelom pripale Zemunu, učinila je “plodno tlo” za izgradnju jednog novog naselja – Grmovca. A nije to bio nimalo veseo, niti zanosan početak.

Do sredine devedesetih jedino novo zemunsko naselje koje se stidljivo stvaralo bilo je – Altina. Oko Batajnice i Zemun polja bile su samo njive, izuzimajući nekoliko velikih fabrika (Koka kola, Galenika, Elektronska industrija). Stari su znali da govore: “Eto, grade fabrike na najplodnijem zemljištu”.

A zemljišta je tada još bilo na pretek. Međutim, potrebe grada su se menjale – neplanirano, čak ne ni stihijski već i eksplozivno. Tokom "Oluje" u Hrvatskoj u avgustu 1995. godine, došlo je do priliva golorukih sunarodnika koji je trebalo hitno da se skuće i integrišu u novu sredinu.

Haos, šok i snalaženje u hodu… Tako je zemljište podalje od grada unesrećenim ljudima postalo šansa za novi životni početak. A početak je bio trnovit. Formirana su tri nova naselja: Plavi horizonti u Zemunu, Busije kod Batajnice i Grmovac kod Dobanovaca.

Grmovac je najmanji, gotovo nepoznat Beograđanima i na položaju koji je i danas vrlo nepovoljan, ali ipak pruža kakvu-takvu perspektivu života na obodu grada koji se razvija da svaki kvadrat postaje “zlatan“. Novi početak je, kako smo već rekli bio težak. Nije bilo mnogo razloga za veselje.

phil_berry/Shutterstock 

Mladi su se i snalazili, ali kako starijima objasniti da su sremske njive njihov novi dom, mesto gde počinju bukvalno od nule. Nazvali smo Plave horizonte, Busije i Grmovac naseljima, ali to su doslovno bile samo njive, isparcelisane samo na papiru. Grmovac danas broji oko 400 porodica.

Crkva svetog Ilije simbol je naselja i mesto okupljanja. Nemaju školu, obdanište, ali imaju svoje domove, okućnice, koji im uz prodavnicu i ispostavu pošte daju uslove za spokojan život na periferiji. Za sve ostale potrebe, moraju da se oslone na automobil i autobus GSP. Od kolskog puta, makadama, danas su došli do toga da ih od Dobanovaca (od same petlje sa auto-putem) deli širok, dobar asfaltni put, dodatno proširen i obnovljen prošle godine.

Grmovac sada već poprima obrise predgrađa Beograda koje nosi i svoje prednosti – miran život u kući sa sopstvenim dvorištem. Oko Grmovca buja privredna zona, a uskoro će čitav ovaj kraj na surčinskoj strani, koja im je od Zemuna i bliža, doživeti novi eksplozivni razvoj. Ovoga puta planski. Njive će preseći nova železnička pruga, a na njima će nići i potpuno novo naselje – Singidunum.

Njegovi stanovnici neće čekati i moliti da dobiju asfalt, autobus, vrtić, školu, rasvetu – najpre će se raditi infrastruktura, pa potom podizati zgrade. Zemunska i surčinska polja, koja se stapaju u zoni auto-puta, za manje od četiri decenije doživeće tako neverovatnu transformaciju. A onda će se i u Grmovcu tražiti slobodan plac i kuća na prodaju, jer će se i miran život na periferiji više ceniti.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Muškarac sa nanogicom pretio ubistvom pa pretukao majku! Radivojević: Takvi zatvorenici imaju pravo čak i na šetnju  Kurir televizija

(Kaldrma/MONDO/Aleksandar Blagić)