Ovo delo arhitekte Aleksandra Bugarskog gradio je kralj Milan u znak obeležavanja priznanja Srbije kao kraljevine. Ovo zdanje ima bogatu i burnu istoriju, nekoliko puta je rušeno i obnavljano, ali i nakon toga je jedna od najlepših zgrada i simbol Beograda.
– Stari dvor sagradio je kralj Milan Obrenović u trenutku kada Srbija dobija status kraljevine. Srbija je bila kneževina od 1830. do 1882. godine. 1882. godine, dotadašnji knez Milan Obrenović postaje kralj Milan Obrenović i njegova žena, kneginja Natalija - kraljica Natalija Obrenović. Knez Milan upravo i tim povodom gradi novi dvor, novu palatu da obeleži taj veoma značajan događaj, a to je proglašenje kraljevine i on angažuje Aleksandra Bugarskog, poznatog arhitektu da sagradi jednu zaista reprezentativnu građevinu, ne samo za to vreme i ne samo kada je u pitanju teritorija Beograda i kneževine Srbije, do tada – kaže Dušan Jovanović, kustos Muzeja grada Beograda.
Prema tadašnjem projektu iz 19. veka, zgrada Starog dvora je predviđena kao jedno krilo budućeg velikog dvorca, čiji je središnji deo bio namenjen za privatne odaje kralja. Ovo zdanje je jedno od najvažnijih dela srpske arhitekture s kraja 19. veka.
Posebnu zanimljivost u ovoj zgradi činilo je paradno dvokrako stepenište koje je bilo natkriveno baldahinom.
– Ta zgrada se oslanja na ono što je u to vreme aktuelno u Evropi, a to je arhitektura koja sledi akademizam, to je pravac koji je u to vreme izuzetno popularan. U okviru akademizma pojavljuju se na zgradi i dekoracije na fasadi koje su neorenesansne, neobarokne, i ta zgrada ima jednu veoma interesantnu karakteristiku, a to je da je ona potpuno, osim što je slobodan objekat u prostoru, da je okrenuta bila prema vrtu – navodi Jovanović.
Vremenom se izgled zgrade menjao, jer je Stari dvor pretrpeo ozbiljna oštećenja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Poslednji put je zdanje rekonstruisano 1997. godine, a danas predstavlja jednu od najznačajnijih građevina u Beogradu.