Jučerašnji dan na Adi Ciganliji obeležio je neobičan prizor koji je iznenadio i najvernije kupače. Plićak je odjednom postao stecište jata malih somova, koji ne samo da se nisu plašili ljudi, već su im prilazili i grickali ih za noge.
Opšte je poznato da je Ada Ciganlija izuzetno bogata ribom, te da u njenim dubinama žive kapitalni primerci somova, od kojih su neki teški i po nekoliko desetina kilograma.
Iako su Beograđani navikli na prisustvo sitne ribe u Savskom jezeru, susret sa ovim "brkatim" stanovnicima u ovako plitkoj vodi izazvao je čuđenje.
"U pitanju su somovi cverglani, koji, za razliku od velikih somova, neretko prilaze obali. Voda je sada veoma topla usled visokih temperatura, pa ih to još više privlači plićaku. Celokupna situacija je izuzetno nepovoljna, kako zbog aktuelnog toplotnog talasa, tako i zbog niskog vodostaja reka", za MONDO objašnjava profesor dr Aleksandar Hegediš, šef Odseka za prirodne resurse i životnu sredinu u Institutu za multidisciplinarna istraživanja i dodaje:
"Somova u Adi ima dosta, ali je nemoguće utvrditi njihov tačan broj, jer su tu od samog formiranja jezera. To je evropska vrsta koja može dostići težinu i do 300 kilograma. Kod nas u Savi i Dunavu ima primeraka dugih i po dva i po metra, a verujem da takvih kapitalaca ima i u Adi."
On dodaje da su somovi svaštožderi koji se hrane uginulim organizmima, školjkama, puževima i sitnijom ribom, te da kupači nemaju razloga za strah.
"Za kupače ne bi trebalo da predstavljaju opasnost jer smo mi za njih prevelik plen. Ne napadaju osim ako nisu direktno isprovocirani. Zanimljivo je da su nekada davno, dok su žene prale veš na obalama reka, somovi prilazili plićaku jer ih je privlačio miris domaćeg sapuna. Na to su se čak i lovili, ali to nije bio napad na čoveka, već instinktivna potraga za hranom. Danas na Adi nema pralja, pa nema ni takvih situacija", ističe Hegediš.
Šta sve živi na dnu Savskog jezera?
Osvrnuvši se na celokupan ekosistem, Hegediš ističe bogatstvo biodiverziteta.
"Prema poslednjem popisu, u Savskom jezeru živi 25 vrsta. Dve trećine čine autohtone vrste nasleđene iz nekadašnjeg rečnog rukavca, dok je preostala trećina uneta poribljavanjem. Pored riba, prisutne su slatkovodne meduze i kornjače. Nedavno su kupači primetili i nutriju - zbog izuzetno niskog vodostaja, ove životinje napuštaju obale Save i Dunava u potrazi za novim staništem, pa povremeno zalutaju i među ljude", navodi naš sagovornik.
Nutrija je velika krznašica koja može dostići težinu i do 14 kilograma, a kod nas se smatra invazivnom vrstom i štetočinom. Njeno prirodno ponašanje nalaže da kopa jazbine čiji ulazi moraju biti ispod nivoa vode.
Kada je reč o bezbednosti kupača, stručnjaci ističu da nema razloga za paniku. Nutrija po prirodi nije agresivna i vrlo lako može da se navikne na prisustvo ljudi. Ipak, bliski kontakt treba izbegavati.
Meduze u jezeru
Kupače u Savskom jezeru ove sezone iznenadile su i meduze. Zašto su odabrale baš Adu Ciganliju? Tajna leži u letnjim temperaturama.
Pošto je Savsko jezero plitko i veštačko, voda se brzo zagreva. Slatkovodne meduze obožavaju tople, stajaće vode, ali imaju još jedan strog uslov, čistu vodu. Njihovo prisustvo je zapravo odličan pokazatelj da je kvalitet vode u jezeru na zavidnom nivou.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Dr Aleksandar Hegediš, šef Odseka za prirodne resurse i životnu sredinu u Institutu za multidisciplinarna istraživanja.