Na parkingu u bloku A na Novom Beogradu, ka ulici Jurija Gagarina, temperatura asfalta u toku letnjeg dana dostiže čak 65 °C.
Međutim, samo nekoliko metara dalje, u hladovini od drveta na uskom pojasu zelenila, temperatura prirodnog zemljišta je 27 °C. Razlika između ove dve površine je gotovo 40 °C.
Ovaj kontrast otkriva termovizijska kamera, koja ne meri temperaturu vazduha, nego temperaturu površina – i pokazuje nam koliko su drveće i hladovina važan faktor hlađenja u Beogradu, u kojem nažalost dominiraju asfalt i beton.
"Upravo su temperature površina ključne za razumevanje zašto su vrela leta posebno nesnosna u gradovima", navodi dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
"Od toga koliko se površine zagreju u toku dana – odnosno koliko toplotne energije apsorbuju - zavisi i to koliko će toplote emitovati onda kada Sunce zađe."
Drugim rečima, temperature površina su glavni krivac zašto je Beograd apsolutni šampion Srbije u broju tropskih noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C.
Snimanje površina termovizijskom kamerom izvršeno je na više lokacija u Beogradu, tokom jednog toplog, ali ne i vrelog avgustovskog dana, sa temperaturom vazduha od 31 °C.
Termovizija je pokazala koliko je važan hlad: čak i kada je posmatrana ista ulica, asfalt u hladu od drvoreda bio je najmanje 20 °C hladniji od asfalta na suncu. Ovaj fenomen bio je zabeležen kako u centru grada, tako i na Novom Beogradu i na Banovom brdu.
U Bulevaru kralja Aleksandra, kod Liona, na šetalištu u dubokom hladu, najtoplija pojava je – čovek, koji može komforno da se prošeta čak i u popodnevnim satima, okružen površinama čija je temperatura oko 25 °C.
Nasuprot tome, "behaton" ploče koje čine trotoar u Požeškoj ulici na Banovom brdu, a koje su mahom na suncu, beleže temperature od čak 55 °C – par stepeni više od obližnjeg asfalta.
Ovu razliku od oko 30 °C osetiće svako ko se prošeta ovim ulicama.
"U jednom uličnom prostoru na čoveka deluje ne samo temperatura vazduha", objašnjava dr Simić, "već i nekoliko vrsta zračenja: sunčevo (direktno i difuzno), zagrejanog asfalta i drugog cementnog popločanja, fasada, hladnih negrejanih površina u senci i vegetacije."
Drugim rečima, pored uticaja na pojavu tropskih noći, temperature površina direktno utiču i na naš toplotni komfor i na kvalitet života u gradu tokom letnjih meseci.
Pored važnosti drveća i hlada, termovizijska kamera otkriva i uticaj odabira materijala i njegove boje na temperaturu podloge.
Primer bloka A na Novom Beogradu to posebno dobro ilustruje: mada je u pitanju noviji blok kojeg karakteriše nedostatak drvoreda i velikih pojedinačnih stabala, odabir svetlijeg materijala za pešačke staze ima vidan efekat na temperaturu površine. Tamo gde je trotoar u Požeškoj bio usijan na 55 °C, staza u bloku A beleži temperaturu od 38,3 °C.
"Obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da postane jedan od prioriteta urbanog planiranja i dizajna, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima", zaključuje dr Ivan Simić.
"U situacijama gde sadnja drveća nije moguća, potrebno je orijentisati se na izbor svetlijeg materijala, u kombinaciji sa propusnim i vegetacijom pokrivenim površinama."
BONUS VIDEO:
(Klima101/MONDO)