Carinici su tokom prošle godine oduzeli više od 250 tona nafte i naftnih derivata, osam puta više nego 2017, ali to nije jedini problem. Na Dunavu sve ozbiljnije haraju gusari, kažu iz srpske Uprave Carina.
Krijumčarenje nafte je uvek aktuelno zbog enormnih zarada, navode u Upravi carina Srbije, koja je "prva linija odbrane" kada je prekogranični šverc u pitanju, a sada imaju i dodatni problem "nestanka" drugih roba sa brodova koji prolaze kroz zemlju.
ZAPLENA: Dunavski šverceri ostali bez flote
Pored redovnih kontrola na kopnu, carina posebnu pažnju posvećuje kontroli krijumčarenja nafte vodenim putem, brodovima koji ulaze i izlaze iz zemlje.
Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalni kriminal prati se preko Rečnog informacionog sistema (RIS).
U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.
"Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju sa brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a", kaže za Tanjug savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić.
Dodaje da na Dunavu ima više takvih grupa čije se delovanje sada već može uporediti sa gusarenjem, a to potvrđuje podatak da sa brodova pored goriva sve češće nestaju ugalj, čelik, kukuruz i druga roba.
"Čini se da su sada takvi napadi učestaliji, a i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu takoreći zarobe. Vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali uz brod", kaže Rubežić.
Navodi da je jednako zastupljen i drugačiji model - i to onaj kada posada svesno učestvuje u švercu goriva.
"Ovo može biti pogubno za kompanije koje se bave prevozom naftnih derivata, jer dolaze u situaciju da mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog penala koji su predviđeni ako dolaze na mesto istovara sa manjkom goriva koje je trebalo da isporuče", naglasio je Rubežić i naveo da krijumčarenja pravi direktnu štetu državnom budžetu.
Sprečavanje krijumčarenja, naveo je, nije nimalo lak zadatak, jer su grupe koje se bave ovim vidom krijumčarenja perfidne i opasne.
Ispričao je da su carinici i policajci često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte.
"Trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život onoga ko ih kontroliše, a krijumčari ne prezaju ni od čega, naoružani su i spremni da idu do kraja", navodu Rubežić.
Skupo gorivo, šverc cveta
U nelegalnom prometu akciznih proizvoda ima i elemenata organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije, ali i intenzivnu razmenu informacija sa međunarodnim organizacijama i stranim carinskim administracijama.
Udruženju naftnih kompanija Srbije navode da je sivo tržište 2011. i 2012. uzelo najviše maha kada je, kako se procenjuje, državni budžet oštećen između 70 i 100 miliona evra.
Bez ozbira na smanjenje sivog tržišta poslednjih godina, kažu u Udruženju, država nikada ne sme da prestane da vodi računa o tome da li je možda pronađen neki novi kanal zloupotrebe.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za Tanjug da sve zemlje u Evropi imaju problem sa nekom vrstom zloupotrebe u vezi s gorivima, pre svega zbog visokog učešća fiskalnih dažbina u ceni goriva.
"Nema zemlje koja je to svela na nulu", kaže Mićović.
Navodi da su se 2011. i 2012. ogromni iznosi novca iz sivog tržišta za koliko se procenjuje da je potkraden državni budžet po osnovu akcize prelili u privatne džepove, te da je poseban problem u to vreme za naftne kompanije bilo to što je ilegalno tržište smanjilo legalnu potrošnju dizela i potrebe za proizvodnjom i uvozom evrodizela.
"Ne može u potpunosti da se spreči šverc na Dunavu, granice ka nekim zemljama su nam takođe i dalje porozne. Ali, naglašavam, to uopšte nije u onoj meri u kojoj je to bilo prethodnih godina. Sve je to daleko manje nego što je to bilo ranije", rekao je Mićović.