Društvene mreže usijale su se nakon otkrivanja grupe na aplikaciji Telegram koja ima 36.000 članova, u kojoj su se međusobno delile eksplicitne fotografije, snimci i lični podaci žena iz regiona.
"Ex-Yu balkanska soba" je grupa na aplikaciji Telegram u kojoj miškarci međusobno razmenjuju fotografije i snimke seksulane sadržine na kojima se uglavnom nalaze njihove bivše devojke, zbog čega je ova grupa u javnosti nazvana i "osvetničkom pornografijom".
Grupa funkcioniše tako što članovi napišu odakle su, pa čekaju da im neko od ostalih članova grupe pošalje slike, kontakte pa čak i adrese devojaka iz tog mesta. Nakon što je ova informacija dospela u medije, grupa je ugašena i sav materijal je nestao.
Više krivičnih dela
Stručnjaci za IT pravo i advokati za MONDO su objasnili da je u ovom slučaju izvršeno nekoliko izvršenih krivičnih dela i da kazna za one koji su snimili ili objavili sadržaj i učinili ga dostupnim javnosti, može da bude i tri godine zatvora.
Mirko Mrkić, advokat i predavač medijskog i IT prava na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže za MONDO da su muškarci koji su objavljivali i delili sadržaj učinili krivično delo i ozbiljno narušili privatnost žena koje se nalaze na snimcima i fotografijama.
"Svako ko je u ovoj grupi objavio eksplicitan snimak ili fotografiju druge osobe, može krivično da odgovara. Svi oni za koje se dokaže da su svesno i sa namerom otvarali pornografske sadržaje na kojima su maloletne osobe, takođe su učinili krivično delo. Ipak, oni članovi koji nisu uradili ništa od toga, već su samo bili uključeni u grupu, ne mogu zakonski da odgovaraju", kaže Mrkić.
Prema njegovim rečima, snimanje, objave i prosleđivanje ličnih podataka su zasebna krivična dela za koja se pojedinačno odgovara.
"Neovlašćeno snimanje i fotografisanje je jedno krivično delo. Ako je postojalo odobrenje za snimanje ili je snimak dobijen od neke ženske osobe, krivično delo je to što je snimak objavljen i što je postao dostupan javnosti. Prosleđivanje i iskorišćavanje ličnih podataka kao što je adresa, je takođe zasebno krivično delo", kaže Mirko Mrkić.
Prema zakonu, ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
"Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka je drugo delo. Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine", kaže Mirko Mrkić.
Kazne za objavljivanje sadržaja maloletnih osoba
Posebno zabrinjavajuća je informacija da se u grupi na aplikaciji Telegram navodno delio i sadržaj na kojem su prikazane maloletne osobe.
"Predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica smatra se svaki materijal koji vizuelno prikazuje maloletno lice koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta u seksualne svrhe", objašnjava naš sagovornik.
Po ovom zakonu, onaj ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
"Ali takođe, ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. To znači da, ako se dokaže da je neko svesno pristupao sadržaju, tako što je znao šta je u pitanju, a ipak je te snimke otvarao ili ih sačuvao u telefonu, nije ih prijavio policiji, nije javno ispoljio negativnu reakciju prema onome ko sadržaj plasira i slično, učinio je krivično delo", kaže Mrkić za MONDO.
Advokat Svetozar Vujačić kpotvrđuje za MONDO da visina kazne kada se uzmu u obzir sva ova krivična dela može da bude i veća od navedene.
"U praksi, visina kazne zavisi od toga kolika je šteta naneta, koji su bili motivi i pobude za takav postupak i koliko je ukaljan ugled žrtve. Kada se sve uzme u obzir, kazne su i do tri godine zatvora. Najstrožije kazne zaprećene su za one koji su napravili grupe na društvenim mrežama i apliakcijama i koji su zapravo organizatori", kaže Vujačić.
SRBIJI POTREBNI IT FORENZIČARI
Kada se otkriju ovakvi sadržaji i kada neko postane žrtva "osvetničke pornografije", jedini način da se to reši je prijava policiji. U Srbiji sigurno postoje presude za ova krivična dela, ali tužbe još uvek nisu postale učestale i uobičajene, kaže Mirko Mrkić.
"To svakako možemo da očekujemo u budućnosti. Potrebno je više raditi na dokazivanju ovakve vrste krivičnih dela, za šta su u sudovima potrebni IT stručnjaci, odosno IT forenzičari. Oni u Srbiji imaju privatne prakse, ali još uvek ovo zanimanje ne postoji u okviru sudova. Sasvim sigurno će biti uvedeno, jer će postojati sve veća potreba za tim. Na internetu, koliko god da mislite da ste anonimni, sve što radite ostavlja neizbrisiv trag. Njihov zadatak bi bio da otkriju odakle je snimak potekao, da dokažu ko ga je, kada i kako učinio dostupnim javnosti", kaže Mrkić.
Ipak, iako je ovakva vrsta sadržaja danas najčešće plasirana putem tehnoloških uređaja, visina kazne ostaje ista i kada se eksplicitan sadržaj ili nečija privatnost naruši na drugi način.
"Visokotehnološki kriminal nema veze sa ovim slučajem, jer je po zakonu apsolutno svejedno da li je krivično delo učinjeno preko neke aplikacije ili je neko napravio fotografiju analognim fotoaparatom. Ako je učinio sadržaj dostupnim javnosti, to je isto krivično delo. IT stručnjaci su bitni u sakupljanju dokaza ukoliko je delo učinjeno preko interneta, ali ukoliko nije, dokazi se sakupljaju na druge načine", kaže Mrkić.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.