Kriminalna grupa Veljka Belivuka načinom na koji je činila, kako se sumnja, najteža krivična dela, po oceni stručnjaka, pokušavala je da pokaže svirepost sličnu najvećim meksičkim kartelima, poput odsecanja glava i snimanja zločina.
Naime, svaki iole značajan narko-kartel primenjuje brutalne metode koje je, kako se sumnja, sprovodio Belivuk i kako stručnjaci ističu to nije ništa novo u svetu kriminala.
"Oni ubistvima i načinom na koji ih izvršavaju zastrašuju protivnike, pokazuju svoju snagu, svoj položaj u kopči sa državom, a primenjivanje metoda odsecanja delova tela poručuju suparničkom taboru: 'Pazi šta radiš da ne bi upao u ovakvu situaciju'. Da nema snimanja, suprotna strana ne bi znala šta rade. Da, pročulo bi se, ali bi bilo doze sumnje", priča kriminolog Dobrivoje Radovanović.
Prema njegovim rečima, u prirodi narko-kartela, kako objašnjava Radovanović, jesu svirepa ubistva. U njima su, kako kaže, psihopatske strukture ličnosti koje se bave rasturanjem droge u velikim količinama.
"U tom svetu, u svetu takvih ljudi, poput terorista koji su svojim protivnicima, ali i ženi i deci, odsecali ruke, vadili, oči, zastupljena je surovost koja je odlika psihopatije, strukture ličnosti koja nije duševna bolest. Psihopatske strukture odlikuju se nekad iznad prosečnom inteligencijom, narcisoidnošću, impulsivnošću, agresivnošću. Nasilje je opšta manifestacija takvih struktura ličnosti", naglašava Radovanović i dodaje da ga zločini Velje Nevolje pomalo podsećaju na deo zemunskog klana, ali da "je Belivuk daleko ispod njihove organizovanosti".
Zoran Đurđević, rukovodilac Departmana kriminalistike na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, objašnjava da delovanje grupe Veljka Belivuka ima sličnosti sa zločinima meksičkih kartela.
"Meksički karteli, njihova ubistva i broj istih se izučavaju. Morao bih da poznajem Belivuka da bih znao kako rešavaju probleme, kako izgleda kada otmu svoje žrtve, namame ih. Da li je Belivuk taj koji izvršava zločine ili stoji i naređuje članovima grupe da oni to čine. Međutim, svirepost koju su pokazali u svojim zločinima ima velike sličnosti sa narko-kartelima", kaže Đurđević i dodaje da sličnosti nisu vezane samo za sukob oko droge.
Đurđević navodi da i jedni i drugi koriste nasilje u kojem jasno žele da navodno pošalju poruku, odnosno upozorenje. Takođe, izvršavaju teška ubistva i imaju potrebu da ih ponavljaju. Ono što je najsličnije jeste svirepost ubistava, odnosno brutalnost, odsecanje delova tela ljudi. Ono što im je još zajedničko jeste da i jedni i drugi potiču iz disfunkcionalnih porodica.
"Kriminalne grupe najčešće koriste vatreno oružje kao sredstvo izvršenja dela. Međutim, imali smo i u prošlosti sečenje, mlevenje tela, poluugljenisane leševe, odsecanje glava gde jedan deo tela policija pronalazi u centru Beograda, a drugi u drugom naselju. Ideje o masakriranju su bile i ranije prisutne", kaže Đurđević i dodaje:
"Grupe ne vrše nasilje u istoj meri na isti način i prema istim subjektima. Model ponašanja grupa je pod dejstvom mnogo faktora - ambijentnom u kom je nastala, sistem standardi ponašanja za tu grupu, uticaj koji su imale druge grupe, čijim stazama ove grupe idu".
On ističe da prošlost Belivuka pokazuje da njemu, kako kaže, nasilje nije strano i dodaje da je tu od izuzetne važnosti faktor porodice. Đurđveić kaže da je u Belivukovoj porodici bilo nasilja i da Velji Nevolji to nije strano.
Nekadašnji načelnik UKP, Mile Novaković, ističe da je Belivukova grupa očigledno neka nova brutalnija i "napaljenija ekipa zlikovaca". Kaže da su oni pravi huligani i da niko od njih "nije prošao klasičnu kriminalnu školu od dečačkih tuča, sitnih krađa, razbojništava, dilovanja..."
"To su huligani jaki u hordama i sa bejzbol palicama i lako su se odlučili za brutalne zločine gledajući filmove tog sadržaja, brutalnosti i svireposti. To ranije nismo imali, jer retko su se ozbiljni kriminalci iživljavali nad žrtvama mafije. Kod 'zemunaca' je bio obračun sa navodnim cinkarošima iz njihovih redova: Željko Crnogorac, Marko Petrović i zaštićeni svedok Zoran Vukojević Vuk", kaže Novaković i dodaje da je Belivuk "morao da u sebi i najbližim saradnicima ima nešto bolesno i patološko".
"Ideje za mučenje, ubijanje, takvim ljudima dolaze same po sebi. U prošlosti smo imali situaciju kada su Sretko Kalinić i ekipa ubili Milana Jurišića i njegove delove tela pobacali u reku, a mošnice ispržili da bi podvalili drugarima i ponudili im kao jelo i lepo se iživljavali i zabavljali", zaključuje on.
(MONDO/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.