"Sutra ću možda umreti, ne želim to dete da nosim na duši", rekla je Ana koja je nakon nekoliko godina odlučila da progovori o svemu.
Biološke majke koje tragaju za istinom o svojim bebama otetim iz srpskih porodilišta uverene su da su im deca posle rođenja proglašena mrtvima i prodata. Sumnje potvrđuje i Srpkinja iz okoline Banjaluke, koja tvrdi da joj se prijateljica Ivanka M. rodom iz jednog sela u blizini Banjaluke, poverila da je u porodilištu u Sremskoj Mitrovici kupila tek rođenog dečaka i zamolila je da joj pokaže kako se beba povija.
"Doputovala je sa mužem, Mihaelom K. iz Vizbadena. Ušla je u moju kuću i pitala me da joj pokažem kako detetu da menja pelene. Rekla je: 'Ćuti, ništa me ne pitaj. Skupo sam ga platila! To mi je sredio jedan advokat iz Sremske Mitrovice'. Dete je rođeno u oktobru 1987. u Sremskoj Mitrovici, a prijavili su ga u Bosanskoj Gradiški", rekla je Banjalučanka predsednici Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine Ani Pejić, navodeći da je spremna da svedoči o aferi "nestale bebe".
"O svom susretu sa roditeljima koji su kupili bebu ona je odlučila da progovori jer je bolesna. Rekla mi je: 'Sutra ću možda umreti, ne želim to dete da nosim na duši'. Ona je zvala i druga udruženja roditelja ukradenih beba i molila ih da istraže slučaj, ali ništa nisu preduzeli. Mi već dve-tri godine vitlamo tu 'papirnu majku', kako ja zovem žene koje su kupile decu odvojenu od rođenih majki. Utvrdili smo da je dečak odvojen od brata blizanca odmah posle rođenja, da je proglašen mrtvim i prodat. Njegov brat i dan-danas živi u Sremskoj Mitrovici, zna da smo na tragu čoveku koji je najverovatnije njegov rođeni brat, ali još nije spreman da izađe u javnost. Onaj u Nemačkoj još ne zna da mu mama nije prava majka", kaže Ana, odlučna da ovaj slučaj istraje do kraja, jer su i njoj uzeli ćerku posle rođenja.
"Pravili smo lažne Fejsbuk profile da bismo došli do prodatog Srbina iz Nemačke. Našli smo i slike koje ukazuju na to da smo na pravom tragu, ali nismo uspeli da dođemo do Ivanke M. i da je privolimo da njen sin uradi DNK.
Svi znaju da ona ima dete koje nije njeno. Već godinu dana traje prepiska između mene i nje, ali kad god dođem na korak do nje, ona ugasi Fejsbuk profil, a na telefon se ne javlja. Poručila sam joj: 'Gospođo, ići ćeš na naslovnu stranu novina ako mi ne kažeš ko ti je prodao dete'. Po onome što smo saznali u Sremskoj Mitrovici, advokat koji je bio posrednik u trgovini decom odavno nije živ. To je monstrum. To nije mogao da radi normalan čovek. Sve podatke sam poslala našim roditeljima, članovima udruženja u Nemačkoj da pokušaju da mu uđu u trag. U našoj mreži, koja ima oko 11.000 članova, najviše ima braće i sestara koji traže jedni druge. U stanju su za dan da prevrnu zemlju", poručuju Ana Pejić.
Ana Pejić traži ćerku već 33 godine
Ana Pejić (67) iz Rume imala je 34 godine kada je 24. avgusta 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila ćerku od 2.300 grama. Načelnik Petar Peruničić je došao po nju, govoreći: "Idemo na carski, brinem za život bebe, slabo se čuju otkucaji". Signal koji nije prepoznala bile su reči babice: "Glupost, srce bebe se čuje odlično, nemoj na carski". Mislila je: "Ma ko je ona. Samo babica". Tokom porođaja je videla trenutak kada je doktor vadio devojčicu. Kada je anestezija prošla, rekao joj je da će joj dete doneti u petak "ako sve bude u redu", ali su joj 26. avgusta rekli "da im je žao". . Otišla je po dokumentaciju kod matičara gde su joj rekli: "Rodili ste devojčicu 24. avgusta 1988. sa ovim JMBG brojem, a umro vam je dečak sa drugim JMBG brojem", zbog čega je odlučila da se bori dok ne nađe svoju ćerku.
(MONDO/Alo)