Mentalna i fizička snaga, nadljudski napori u borbi za preživljavanje, ali i dobra organizovanost njegovih prijatelja i ljudi dobre volje koji su stigli u poslednji čas, spasili su motociklistu Ivana Miloševića iz Beograda sigurne smrti.
Beograđanin Ivan Milošević je 42 sata proveo u ambisu, posle udesa u mestu Dudin krš nadomak Severne Mitrovice. Od teških povreda koje je zadobio u nesreći, trenutno se uspešno oporavlja na odeljenju Intenzivne nege KBC u Severnoj Mitrovici. Njegova namera da nekoliko dana provede na Ohridskom jezeru, ali i na moru u Grčkoj, pri čemu je planirao da u prolazu poseti svoje prijatelje u Gračanici i Severnoj Mitrovici prekinuta je u petak oko 15 časova.
Tada je u mestu Dudin Krš kod Severne Mitrovice doživeo nesreću za koju, kako kaže, ni sam ne zna kako je do nje došlo. U ispovesti za medije, Ivan Milošević je iz bolničke postelje otkrio detalje drame koju je preživeo.
"Same nesreće se ne sećam, ni situacije koja je dovela do toga. Jedino čega se sećam u kratkim slikama je da sam se tumbao van kolovoza i da sam završio u šancu. Ne sećam se nikakvog incidenta, koje sam ranije uvek uspevao uspešno da izbegnem. Zato sumnjam da sam zaspao za volanom", kaže bajker Ivan Milošević.
On dodaje da je sledeći trenutak čega se seća bilo njegovo buđenje ispod motora i osećaj bolova u čitavom telu.
"U početku nisam bio siguran da li sam stvarno imao udes ili samo sanjam, ali sam već sledećeg trenutka video da sam zapetljan ispod motora, koji, na svu sreću, nije bio svom težinom na meni, jer se oslonio na dve obližnje stene. Znao sam da moram da se isčupam ispod njega kako bih mogao da dišem i to moje izvlačenje je, zbog povreda u čitavom telu, trajalo čitavih dva sata. Zbog umora i bolova sam ponovo pao u nesvest ili san, ne znam tačno, i to je sigurno trajalo sat, dva, dok se ponovo nisam osvestio", kaže on i dodaje:
"Tada sam čuo određene glasove ljudi u daljini, koji nažalost nisu mogli da me vide. Pokušao sam da skupim snage i daha da uzviknem 'u pomoć', ali taj moj pokušaj niko nije čuo, tako da mi je jedini način da preživim bio da se izvučem iz šanca dubokog sedam, osam metara i kroz šipražje dovučem do puta sa kojeg sam i sleteo."
Da nesreća bude veća, iz ruku mu je ispao mobilni telefon koji je neprestano zvonio, ali nije mogao da ga dohvati zbog povreda koje je zadobio. Nakon par sati, kada se baterija ispraznila, telefon je, kaže, utihnuo, što je bila još jedna otežavajuća okolnost u njegovom pronalasku.
Borba za život i povrede od udesa vidljivi su na telu ovog vedrog mladića koji, kako kaže, u početku nije sumnjao da će preživeti, ali kako su sati i dani odmicali, i njegova snaga, ali i vera da će biti pronađen polako su nestajali. Porodica i prijatelji u subotu su razglasili vest o njegovom nestanku, a obaveštena je i kosovska policija i Euleks. Opsežna potraga je krenula.
"U početku nisam sumnjao da ću biti spasen, jer sam znao da me traže, ali je dehidratacija bila ono čega sam se bojao. Tog jutra sam pre polaska doručkovao i ništa nakon toga nisam jeo i pio. Ipak, uspeo sam da izdržim taj čitav dan, noć, naredni dan i narednu noć, ali je već trećeg dana dehidratacija počela da uzima maha", kaže Ivan i dodaje:
"Sve sam manje uspevao da se uspenjem uz liticu uz koju sam se verao pomoć prstiju i glave, jer nisam mogao da pomeram kukove i kolena od zemlje zbog povreda koje sam zadobio. Pomerao sam se po 20, 30 centimetara i ponovo padao u nesvest od nemoći i bolova. I tako tri dana."
Navodi da je, nakon više od 40 sati provedenih u jarku sa teškim povredama, ipak počeo da razmišlja o najgorem ishodu koji može da ga zadesi, smrti.
"Treći dan sam počeo da sumnjam da li će me iko naći i počeo sam da razmišljam kako je to umreti zbog dehidratacije. Nisam verovao da će neko stići da me nađe dok sam još živ. Ipak, nisam u potpunosti gubio nadu, davao sam sve od sebe što sam mogao, ali kako je vreme prolazilo, tako je i moja snaga nestajala i postavljalo se pitanje da li ću uspeti", priseća se Milošević.
Ipak, zahvaljujući njegovim prijateljima iz Gračanice, bajkerima iz Mitrovice i ljudima dobre volje, Ivan je u nedelju pre podne pronađen, a taj, kako kaže, nestvaran trenutak, po sopstvenom prizanju će pamtiti zauvek.
"To je bilo nestvarno. Teškom mukom uspinjao sam se onih 10, 15 centrimetara uz liticu, kada sam čuo glasove koji su bivali sve bliži. Usledio je poziv 'Ivane, jesi li tu?', nakon čega sam shvatio da sam spasen i da mi je jedini zadatak da ostanem tu i ne skliznem ponovo u jarak. Sada mogu da kažem da su oni došli dosta brzo s obzirom da nisu imali nikakvih saznanja gde se ja nalazim i hvala im još jednom na tome što su me spasili", kaže Milošević.
Reči hvale ima i za medicinsko osoblje KBC u Severnoj Mitrovici gde je, kako kaže, tretman na najvećem mogućem nivou i ophođenje osoblja čak i bliskije nego što to profesija nalaže. Da je njegovo zdravstveno stanje stabilno i pored teških povreda koje je zadobio, potvrdila je načelnica Odeljenja anesteziologije dr Milena Cvetković.
(MONDO/KosovoOnlajn)