ISKASAPLJEN, UPUCAN, ZAPALJEN I BAČEN U RAKU: Ovako je završio blagajnik zemunskog klana, znao SVE o atentatu na Đinđića

Ovo navodi izvor iz bezbednosnih službi, koji ni najmanje ne sumnja da su milione evra koje su Zemunci ilegalno stekli bili na čuvanju kod čoveka koji je kasnije postao svedok-saradnik. On tvrdi da je Vukojević čuvao novac u podrumu kuće, ali da ga je kasnije po svoj prilici negde premestio.

Pretpostavlja se da je bio naoružan sve vreme. Kritične večeri bio je s porodicom u njihovom delu dvodelne stambene kuće. Prema nekim informacijama, imao je i psa čuvara, koji je nađen drogiran, a ograda s njegove strane kuće bila je prosečena, kao i žice oko vrata i telefonski vod. Pretpostavlja se da su otmičari i ubice došli i izmamili ga napolje, savladali i ubacili u neko vozilo. Pošto ukućani nisu čuli ništa sumnjivo, pretpostavlja se da je u vozilu došlo do pucnjave u kojoj je ubijen Zoran Pović Pova.

Vukojevićevo telo nađeno je pored auto-puta blizu aerodroma u Beogradu. Na njegovom lešu bilo je više prostrelnih rana iz vatrenog oružja, uključujući hitac u potiljak. Bio je prebijen, iskasapljen, upucavan, i tako izmasakriran, a još živ, umotan u celofan, zapaljen i bačen u raku iskopanu pedesetak metara od mesta na kom je nađen u šumi. Tako zapaljen i izmučen puzao je još nekih pedeset metara. Patolozi kažu da je telo bilo toliko unakaženo da to dugo nisu videli. Gornji deo leša spaljen je do neprepoznatljivosti, ali Vukojević je identifikovan po karakterističnoj tetovaži na nozi. Prepoznala ga je njegova majka - po tetovaži i mladežu, ali ipak je naložena i analiza DNK.

Vukojević je ubijen jer je kao kum i čovek od poverenja Dušana Spasojevića Šiptara bio prvi među njegovim najvažnijim ljudima - šef obezbeđenja, sekretar i blagajnik. Znao je sve o atentatu na premijera Zorana Đinđića i ostalim poslovima "zemunskog klana". Držao je u kuhinji plastične kese sa desetinama hiljada evra i iz njih vadio koliko Spasojević kaže.

Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji "Sablja". Rekao je da je "zemunski klan" radio za DB od 1998. i da su se s tadašnjim vrhom policije dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu.

"Koliko ja znam, oko 30 ubistava izvršili su oni po gradu i time su se javno hvalili", rekao je Vukojević istražiteljima.

Govorio je o tome koji su političari i pripadnici državne i vojne službe imali konakte sa "zemuncima", a da je JSO obezbeđivao Spasojevića. Za ubistvo Vukojevića na 20 godina osuđen je pripadnik "zemunskog klana" Aleksandar Simović, koji je negirao da je ubio Vukojevića, tvrdeći da je za to čuo iz medija. Međutim, u stanu u kojem je uhapšen Aleksandar pronađeni su revolver, "smit i veson", automatska puška s municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum 357" kojim je upucan Vukojević.

Vukojević je sahranjen 9. juna 2006. na Novon bežanijskom groblju u Beogradu. Na nadgrob noj ploči piše: "Uvek ćeš biti u našim srcima. Porodica". Na grobu je i sveže cveće, što govo da neko redovno obilazi njegov grob.

(MONDO/Objektiv)