Đorđe Vasiljević Atila (40), jedan od najpoznatijih bivših zatvorenika kaže da ga je ljubav prema jednoj ženi i njihovo četvoro dece zauvek odvojila od kriminala.
Atila tvrdi da je još od 13. godine postao delinkvent i iza rešetaka proveo trećinu života.
On je danas mlad pisac, i kako kaže, smeta mu kada o njemu pričaju kao o najinteligentnijem domaćem kriminalcu sa IQ 141 jer je pre sedam godina odlučio da zauvek okrene leđa nezakonitim stvarima i da nikada više nijednu noć ne provede u zatvorskoj ćeliji.
"Više od šest godina sam pošteni građanin Srbije koji radi za skromnu platu, prehranjuje porodicu i vodi miran život u Sremu. Ne prelazim čak ni ulicu na crveno. Bio sam najinteligentniji srpski kriminalac, ali sada sam bivši najinteligentniji kriminalac i voleo bih da me svi tako doživljavaju. Na pravi put sam se vratio pošto me je supruga 2007, posle mnogo prolivenih suza zbog mene, u jednoj zatvorskoj poseti molila i tražila da joj obećam da više neću da kradem, pljačkam, bavim se razbojništvom i drugim nezakonitim poslovima. Supruga je očuvala naš brak, rodila mi četvoro dece i dugujem joj toliko da održim reč. A i meni je valjda došlo iz zadnjice u glavu, sazreo sam i trebalo je da postanem uzor deci, pa je to i dovelo do totalnog preokreta", kaže Vasiljević.
Atila je okružen hiljadama knjiga jer je zaljubljenik u književnost i istoriju i žali što nije završio studije.
Prvo je napisao knjigu poezije "Hronike jednog ovna", a onda i autobiografsku knjigu proze "Dosije Atila", kroz koju je čistio dušu i doživljavao katarzu, kako to on kaže.
Atila smatra da bivši osuđenik može da utiče na smanjenje stope kriminaliteta jer najbolje zna gde je grešio on, a gde društvo prema njemu.
"Država bi morala osuđena lica, po izlasku iz zatvora, da tretira kao invalide jer oni to jesu dok se ne snađu. Većina je tada ostavljena od svakog i prepuštena ulici pa lako ponovo naprave glupost i vrate se u zatvor jer nemaju šta da jedu, ni gde da žive, a ni novac za prevoz", ističe Atila i dodaje: "Naći posao posle zatvora je prava noćna mora. Ukoliko bi firme pak imale neke olakšice kod plaćanja poreza za zapošljavanje tih lica, situacija bi se promenila".
Vasiljević priča kako je predvideo da će premijer Srbije Zoran Đinđić biti ubijen.
"Sudeći prema ondašnjim prilikama, rekao sam da će Đinđić biti ubijen i to se desilo osam dana od moje izjave. Ispitivali su me posle toga i SBPOK me maltretirao jer su sumnjali da sam povezan sa 'zemuncima', a ja sam bio protivnik 'zemunskog klana'. Protivnik sam droge oduvek i otimao sam je od pojedinaca i bacao", kaže Vasiljević.
On e nakon izlaska iz zatvora otkupio jednu privatnu biblioteku sa oko 4.000 knjiga, među kojima su dve s posvetom namenjenom Đinđiću, pa je obećao Đinđićevoj ćerki Jovani da će joj te knjige dostaviti.
Imao je kaže teško detinjstvo pored oca učesnika jugoslovenskih ratova, koji je bio alkoholičar i koji ga je zverski tukao. Odrastao je na Karaburmi okružen mladim delinkventima.
"S ocem sam raskrstio kad sam napisao pesmu 'Oče', a neću da pričam o njemu da ne bih povredio njegove dve ćerke, moje polusestre. Na drugoj strani, sramotno je i licemerno pravdati se teškim odrastanjem, lošim porodičnim prilikama usled razvoda roditelja i kriznim godinama u zemlji za to što se krene stranputicom. Jesam bio modar od očevih batina jer je on bio alkoholičar, ali to mene ne oslobađa od odgovornosti za moja nedela. Težio sam da sebi preko noći obezbedim lagodan život jer nisam bio pametan, što moj život i dokazuje. To što sam inteligentan ne znači da sam pametan. To vam je kao s Teslom, on je bio najinteligentniji čovek svih vremena, ali nije bio pametan, što dokazuje činjenica da je skoro svaki saradnik u Americi uspeo da ga prevari na neki način - priča Đorđe uz šeretski osmeh.
(MONDO/Srpski telegraf)