U centru Beograda se dnevno prijavi dva do tri slučaja nestanka ličnih stvari poput novčanika, telefona. pa i dokumenata, a policija gotovo svakog dana uhvati na delu ponekog džeparoša.
Reš je uglavnom o maloletnim licima koja su krivično delo krađe izvršila više puta i koja su već dugo poznata policiji, ali u većini slučajeva nikada nisu osuđivana.
Grupa turističkih vodiča je putem medija uputila apel nadležnima zbog sve češćeg džeparenja turista iz inostranstva. Prema njihovim rečima, neretko se dešava da putnici tokom šetnje Beogradom ostanu bez telefona, novčanika, a ponekad i dokumenata, najčešće na Beogradskoj tvrđavi.
Nakon što je prošlo preko godinu dana od zastoja u ovoj grani industrije usled prevencije epidemije, turistički vodiči pre svega strahuju od toga da se na ovaj način stvara loša slika o čitavoj destinaciji, ali i narodu.
Prema rečima Aleksandra Mitrovića, načelnika odeljenja za suzbijanje džepnih krađa u policiji, nije zabeležen povećan broj krivičnih dela krađe, dodajući da se na opštini Stari grad prijavi oko dve do tri krađe dnevno. On dodaje i da je moguće da se ne prijavi svako delo, jer najčešće žrtva krađe to i ne primeti, već ostaje pitanje da li je došlo do krađe ili gubitka.
"Sve što nije prijavljeno policiji, mi ne možemo znati. Svaka prijava nam znači da bismo imali uvid gde se i šta dešava, u koje doba dana, pa da onda svoje aktivnosti usmeravamo na ta mesta", objasnio je Mitrović.
Kako kaže načelnik odeljenja za suzbijanje džepnih krađa, tu vrstu dela najčešće vrše maloletnici, stranci, lica iz nehigijenskih naselja. On je objasnio da se rad tog odeljenja zasniva na tome da se osumnjičeno lice uhvati na delu, jer je, kako kaže, to neophodno da bi se krađa dokazala.
"Mi opserviramo mesta gde se ta dela najčešće događaju, uočavamo neka lica i onda ih gledamo dok ne urade krivično delo. Kada ga urade, mi ih hapsimo sa predmetom krivičnog dela", pojasnio je Mitrović način hvatanja džeparoša.
GDE SE NAJVIŠE DŽEPARI?
Ista lica vrše džepne krađe nad stranim i domaćim državljanima, na atraktivnim lokacijama za turiste i u javnom prevozu. Sremska, Vasina, Knez Mihailova ulica i Beogradska tvrđava su lokacije gde tokom leta ima najviše turista i gde policija patrolira, otkriva Mitrović i pojašnjava na kojim mestima se najčešće događaju krađe.
"Oko hrama Svetog Save, tu su autobuska stajališta, Klinički centar, mnogo ljudi dolazi na onkologiju... Tu gde je najveća gužva, oni traže priliku", priča Mitrović.
Druge kritične lokacije su autobusko stajalište kod restorana "Franš", to jest stepenicama koje vode do autoputa. Kako kaže, tu "rade" uglavnom maloletnici, bračni parovi, čak i trudnice. Kritični su svi prometni podzemni prolazi i pešački prelazi. Knez Mihailova, Trg Republike, kod Londona, u Kolarčevoj ulici, svi semafori koji dugo drže pešake su lokacije na kojima ima džeparoša, kao i kod TC Ušće i u podzemnom prolazu kod Zelenog venca.
Od linija gradskog prevoza izdvaja se 50, koja je, kako kaže načelnik, oduvek bila problematična. Česta su i džeparenja na samim autobuskim stajalištima. Opština Stari grad je ona na kojoj se vrši najveći broj džeparenja, a stranci su više na meti jer su opušteniji i sa sobom nose više novca, a prema rečima Mitrovića, zabluda je da količina ukradenog novca utiče na to da li se krađa registruje kao krivično delo.
"Na žalost, retko se za džepnu krađu dobije najviša kazna, a ona iznosi tri godine zatvora ili novčanu kaznu. Dešava se i da postupak traje godinama, a da ista lica za to vreme počine još bezbroj puta isto delo. Vi, ja, bilo ko... Ne možemo to izvesti, da neprimetno izvršimo džepnu krađu. To su veštine! Nephodna je spretnost, to se uči. Zato stariji i iskusniji 'rade' sami, dok maloletnici rade u grupama", objašnjava Mitrović.
(MONDO/Blic)