DŽONIĆ IMAO JEDNU BOLESNU POTREBU CELOG ŽIVOTA: Stručnjaci analizirali PROFIL ubice, nije samo klasičan NARCIS!

Goran Džonić je Lidiju poznavao otkako se rodila, čuvao je kad je bila mala, sa Goranom bio izuzetno blizak, kod Gordane popio kafu na dan ubistva, a onda je uhapšen zbog sumnje da brutalno pobio porodicu Đokić, nakon što je šest meseci planirao i organizovao ubistvo.

Džonić je zatim uhapšen i otkriveno je da se sumnja da je zločin pripremao punih šest meseci - skovao je plan, naručio prigušivač, kupio benzin, dan pred ubistvo odvezao skuter do mesta zločina, ostavio ga u šiblju i oteo ih tako što im je rekao da mu se skuter pokvario i da mu treba da ga odvezu po njega.

Meštani Moravca su, kada se čulo za to, počeli da govore o tome kakvog ga poznaju. Kolege su navele da je karijerista, da je uvek morao da bude prvi i najbolji u svemu. Komšije su to potvrdile, ta njegova manična potreba da bude neprikosnoven ogledala se u svim segmentima života, od karijere, preko materijalnih stvari - imao je uvek najbolje autobomile, najbolji motor, luksuznu kuću. Na vest da se sumnja da je nekoga ubio, ljudi su mahom govorili da na osnovu poznavanja njegove preke naravi i nisu toliko šokirani samim ubistvom, međutim sve ih je bez reči navodno ostavilo to koga je izabrao za žrtve.

Pogledajte kako se Džonić ponašao na sahrani porodice Đokić.

Kako se sumnja, kada je nakon ubistva opljačkao Đokiće, a novac je, pretpostavlja se, bio motiv nezapamćenog zlodela, zakopao je plen u dvorište sina. U policiji je potom u celu priču uvukao dvojicu svojih sinova Stefana i Milana, a krivicu je pokušao da svali na lokalne aleksinačke kriminalce K. M. i K. M., poznatije u kraju pod nadimkom "Jojke".

Kriminolog Dobrivoje Radovanović je objasnio o kakvom profilu ličnosti se radi, na osnovu do sada poznatih činjenica o Goranu Džoniću.

"Dok pobrajamo sve što znamo, pokušavam da odredim u koju kategoriju on spada, odnosno koji je profil ličnosti u pitanju i dosta mi je teško da pronađem objašnjenje za sve činjenice koje prate ovaj slučaj", započinje priču Radovanović.

"Čini se da je takva struktura najbliža onome što zovemo psihopatija, zato što je ta narcisoidnost kod njega dominatna. Narcisoidnost se ogleda u tome da on mora biti uvek najbolji u svemu. Upravo je ta osobina jedna od karakterističnih kod psihopatskog sklopa ličnosti. Međutim, da li je samo narcisoidnost ili još nešto, teško je reći," dodaje kriminolog.

On objašnjava i da psihopatiju ne čini samo jedna osobina.

"To je sklop osobina u kojem narcisoidnost ima isti rang kao i agresivnost, kao i impulsivnost, a ja sada ne znam da li je on imao ranije ispade agresije, impulsivnosti i da li je učestvovao u drugim krivičnim radnjama da bih sa izvesnošću mogao da kažem - jeste, to je psihopatski sklop", navodi Radovanović i objšnjava da je to ipak najverovatnije.

Ističe da on nije duševni bolesnik i da je ta činjenica u proceni važna.

"Krivično je odgovoran, a način na koji je učinio delo govori da prosto nema drugog nego da jeste psihopata", kaže Radovanović.

Na to da je sa ubijenima u krvnom srodstvu i da su bili izuzetno bliski, Radovanović tvrdi da je upravo to jedan od dokaza odsustva bilo kakvih moralnih normi i osećanja.

"On je bio blizak formalno, jer ljudi koji planiraju tako nešto mogu biti iz formalnih razloga bliski kako bi dobro isplanirali zločin", ističe i dodaje:

"Oni jesu braća, ali imate rođenu braću koja se međusobno ne trpe i jedan od njih ubije drugog. Tako je jer psihopatski lik nema skrupula, pa ako je on taj profil, a verujem da jeste zbog svih navedenih osobina, onda njega karakteriše u socijalnom području totalno odsustvo bilo kakvih moralnih normi i onda je sasvim svejedno da li je u pitanju rođeni brat ili je bilo koji drugi čovek."

Radovanović se posebn osvrnuo, kao na još jednu potvrdu Džonićeve, navodne, psihopatije, na njegovo ponašanje nakon hapšenja i na uplitanje sinova u celu priču.

"Čovek koji pokušava da podeli odgovornost sa sinovima ne može biti ništa drugo osim psihopate i to gde je psihopatija onako zvečeća, sa dubokim narcisoidnim osećanjima i agresijom i sa potpunim odsustvom morala", tvrdi kriminolog, a time objašnjava i to što je, prema sumnjama policije, ubio ni krivu ni dužnu Lidiju, praktično dete.

"Niko drugi osim psihopate to ne bi mogao da uradi," pojašnjava Radovanović.

Kako je rekao, psihopatija je prisutna u 70 odsto ubistava.

"Mogao je to izvršiti na drugačiji način. On u svojoj psihi nosi strašnu mržnju prema toj porodici i to je razlog zašto ih je ubio sve", zaključuje Dobrivoje Radovanović.

Ponašanje Gorana Džonića je komentarisao i psihijatar Ivica Mladenović.

"Inteligentne osobe prilagođavaju odbranu i alibi realnosti, odnosno, tekstovima i teorijama koji su se već pojavili u javnosti, upiru prst u druge ljude. Oni kreću bukvalno od toga šta su pročitali u medijima i što može biti realno, do potpunih izmišljotina. Svako ko smatra da je u kritičnoj situaciji, zna da mora da obezbedi sebi alibi i što logičniju odbranu", naglašava psihijatar.

"Što je priča logičnija, to on više u svojoj glavi veruje da će izbeći kaznu. Moguće je da je i u slučaju Đokića osumnjičeni pratio medije, kao i da je uspeo sve to da ukomponuje."

Žarko Popović Pop, nekadašnji šef Odseka za krvne delikte, analizirajući slučaj ubistva tročlane porodice iz Aleksinca, ocenio je da je Goran Džonić, osumnjičeni za zločin, klasičan primer sociopate.

"To je imovinski delikt pre svega. Bilo je takvih zločina, ali ljudi pritisnuti dokazima nisu pravili probleme na sudu, i kajali su se i plakali. Ovaj čovek ne pokazuje nikakvu empatiju, pokušava na razne načine da se iščupa", naglašava Popović.

Da podsetimo, podorica Đokić je nestala 26. septembra posle ponoći, kada im se na raskrsnici u blizini kuće Goranove majke u aleksinačkom selu Moravac, odakle su krenuli, izgubio svaki trag. Dva dana kasnije porodica je prijavila policiji nestanak, a za Đokićima je počela opsežna potraga. Tragalo se pet dana, dok u subotu 2. oktobra nije pronađen spaljen Goranov automobil u ataru sela Tešica, a onda i, deset kilometara dalje, u ataru sela Moravac, tela Gorana, Gordane i Lidije Đokić.

Obdukcija je utvrdila da su ubijeni iz pištolja, Goran sa jednim metkom u glavu, a Lidija i Gordana sa po dva - u grudi i glavu.

Policija je nedeljama ispitivala sve koji su bili povezani sa Đokićima, ispitan je gotovo ceo Moravac, da bi dokazi na kraju doveli do njihovog rođaka Gorana Džonića, koji je uhapšen 21. oktobra.

U dvorištu kuće Džonićevog sina i u njegovoj kući pronađeno je 53 hiljade evra za koje se sumnja da su pripadale Đokićima, a na vreći u kojoj se novac nalazio pronađeni su tragovi osumnjičenog za ubistvo i ubijenog.

Džonić je u policiji menjao iskaze, a u priču je uvukao sinove Stefana i Milana, kao i braću Jojke iz Moravca navodeći da su ga oni ucenama i pretnjama naterali da namami brata do mesta gde su ga ubili.

(MONDO/Blic)