Muškarac iz Prokuplja već se više od deceniju nalazi na listi onih koji su počinili krivična dela.
Dosije M. R. iz Prokuplja pun je krivičnih dela u koje spadaju nasilje u porodici, ugrožavanje sigurnosti, ali i oduzimanje tuđih stvari i ometanje dokazivanja, međutim zatvor je video samo jednom. Od 10 presuda M. R. je devet puta kažnjen uslovno ili novčano, a jednom na zatvorsku kaznu i to od tri meseca.
Protiv M. R. je u Osnovnom sudu u Prokuplju u periodu od 2010. godine do danas pokrenuto čak 12 postupaka zbog različitih krivičnih dela. Tek za 10 doneta je pravosnažna presuda, a kako je navedeno iz ovog suda, u slučaju samo jedne odluke on je sankcionisan zatvorskom kaznom, a u ostalim je kažnjen uslovno i novčano.
"Kada je reč o 10 krivičnih postupaka koji su pravosnažno okončani u istima je izrečena: jedna zatvorska kazna, pet uslovnih osuda, tri novčane kazne i doneta je jedna odbijajuća presuda", rekli su u Osnovnom sudu u Prokuplju za Blic.
Postupci koji su se vodili protiv njega mahom su se odnosili na ugrožavanje sigurnosti i nasilje u porodici. Prvo krivično delo koje je počinio zavedneo je od 2013. godine kada je prvi put osuđen zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. On je tako kažnjen uslovno na godinu i po dana zatvora sa rokom provere od dve godine.
Posle ove presude M. R. je, sudeći po presudama, vodio računa o saobraćaju, a već 2014. godine, dok mu je još trajao uslovni otpust on je osuđen zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Opet, on je kažnjen uslovno i utvrđena mu je kazna zatvora od šest meseci, ako u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo. Međutim on je to ispoštovao, što dokazuje i presuda iz 2015. godine kojom je ponovo M. R. osuđen na šest meseci uslovno sa rokom provere od godinu dana. Njemu se tada na teret stavljalo krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja.
Već naredne godine njemu je Osnovni sud u Prokuplju izrekao novu vrstu sankcije. Novčanu kaznu od 20.000 dinara i to zbog krivično dela oduzimanje tuđe stvari. Iste godine, doneta je presuda i kojom je odbijena tužba u odnosu na njega. Sudeći po dosijeu ovog čoveka iz Prokuplja on je od 2019. do 2022. godine godine čak pet puta osuđen zbog nasilja u porodici i ugrožavanja sigurnosti. Iako je on dela ponavljao, čak i u vreme dok je bio na uslovnom izdržavanju kazne, on je samo jednom osuđen na zatvorsku kaznu i to na tri meseca.
Tako je 6. aprila 2019. godine M R. kažnjen novčano, sa 30.000 dinara zbog ugrožavanja sigurnosti, a već osam meseci kasnije on je ponovo kažnjen zbog istog krivičnog dela. Ovaj put uslovno na šest meseci sa rokom provere u trajanju od godinu dana. Dok mu je trajala uslovna kazna, on je kažnjen novom, isto na godinu dana i to u maju 2020. godine, ponovo zbog ugrožavanja sigurnosti. M. R. tada je sankcionisan sa pet meseci zatvora, ukoliko u trajanju od godinu dana ne počini novo krivično delo.
U junu 2021. godine on je osuđen na zatvor od tri meseca i novčanu kaznu od 20.000 dinara zbog nasilja u porodici. Po izlasku iz zatvora on je nasilje u porodici ponovo izvršio, međutim u zatvor otišao nije. Tako je u aprilu 2022. godine po preinačenju presude izrečena ponovo, šesta uslovna presuda kojoj je ovaj Prokupčanin kažnjen tri meseca uslovno, sa rokom provere od godinu dana.
Uzimajući u obzir sve odluke Suda u Prokuplju, ali i Krivični zakonik koji precizira da "uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo", postavlja se nameće se pitanje kako je ovaj Prokupčanin vešto uspevao da izbegne zatvor?
Osnovni sud u Prokuplju naveo je da su sudije postupale u svemu u skladu sa Zakonom i zakonskim odredbama, a u Ministarstvu pravde napominju da nisu legitimisani za "izricanje sankcija u odnosu na postupajuće sudije niti je na raspolaganju bilo kakav kontrolni mehanizam u meritumu".
"Ministarstvo pravde nema ovlašćenja za ocenu i komentar povodom proceduralnih odlučivanja u pojedinim predmetima pravosudnih organa, kao i donetim odlukama. Eventualna izmena odluka je moguča samo u predviđenoj proceduri redovnih i vanrednih pravnih lekova. Visoki savet sudstva odnosno Disciplinska komisija koju obrazuje je isključivo nadležna da vodi disciplinski postupak i to na predlog Disciplinskog tužioca kojeg takođe imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija. Disciplinsku prijavu pak, može podneti svako lice", navodi se u odgovoru Ministarstva pravde.
Na pitanje "zbog čega se nije koristio institut koji se navodi u Krivičnom zakoniku i koji je počeo da se primenjuje pre dve godine, a koji se odnosi na to da ukoliko neko učini isto ili slično krivično delo da će mu se izreći kazna bliža zakonskom maksimumu", iz Ministarstva pravde odgovaraju da su predmetne izmene Krivičnog zakonika stupile na snagu 1. decembra 2019. godine sa kog razloga nije bilo mesta njegovoj ranijoj primeni.
"Takođe, ukazujemo na pravila vremenskog važenja krivičnog zakonodavstva prema kojima se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca", navode u Ministarstvu pravde.
(MONDO/Blic)