Otkriveni su novi detalji trovanja u Nišu.
Nišlija (34), njegov sin (3) i ćerka (6), koji su u sredu primljeni u niški Univerzitetski klinički centar sa simptomima toksikacije, otrovali su se atropinom, odnosno bunikama, pokazala je toksikološka analiza krvi i urina obavljena u niškom Zavodu za sudsku medicinu.
Deca su imala slabije simtome trovanja jer su najverovatnije konzumirale manju količinu hrane dok je otac imao nešto ozbiljniju kliničku sliku, ali je sve troje danas otpušteno na kućno lečenje. Veruje se da su se otac i deca otrovali kačamakom od heljdinog brašna kojii su konzumirali neposredno pre nego što su ispoljili simptome trovanja.
Prema nezvaničnim informacijama, heljdino brašno za koje se sumnja da je bilo zagađeno bunikom, kupili su u jednoj niškoj radnji sa zdravom hranom. U istragu trovanja su se uključile inspekcijske službe i policija, a po okončanju istrage biće poznato da li postoji osnov za nečije krivično gonjenje.
Doktorka sa niškog Instituta za sudsku medicinu, Biljana Milosavljević, objašnjava da je za adekvatno lečenje trovanja atropinom bitno blagovremeno prepoznavanje simptoma.
"Tokom svoje profesionalne karijere duge 25 godina susretala sam se sa trovanjem atropinom u nekoliko navrata i na sreću, nijedan od tih slučajeva nije se završio smrtnim ishodom. Atropin se može naći u žitaricama koje se kupuju u prodavnicama zdrave hrane zbog prisustva bunike ali smo imali slučajeva i trovanja rakijama iz domaće radinosti. Dešava se da ljudi, koji vole takozvane 'travarice' umesto kleke u flašu ubace atropinsku biljku. Imali smo slučaj sa atropinom i u niškom pivu, pa ženu koja je atropinske kapi stavljala u kafu svojim direktorima, što smo dokazali toksikološkom analizom", objašnjava Milosavljević za Novu.
Ističe da je najvažnije za adekvatno lečenje blagovremeno prepoznavanje simptoma trovanja atropinom.
"Prvi su proširene zenice, suvoća usta, tahikardija, nikotinski muskarinski efekat, crvenilo lica... Ako je uneta veća doza otrova može doći i do halucinacija, te simptome lekari vrlo brzo prepoznaju, ali uz adekvatnu terapiju za tri do četiri dana dolazi do potpunog oporavka. Registrovana su i smrtna trovanja atropinom, usled zastoja u disanju, to se ovde nije desilo. Kakav će ishod trovanja biti zavisi od konstitucije konzumenta, deca su osetljivija ali prevashodno od doze. To su prirodni alkaloidi, u biološkom materijalu nalazimo osim atropina, kao osnovnog oblika, i njegove metabolite atropin hiosciamin i homatropin. Jeste retko da se u žitaricama nađe atropin, jeste malo neverovatno da se na tu količinu ispolji dejstvo stabljike bunike, ali trovanje oca i dece u Nišu dokazuje da to ipak može da se desi", rekla je Milosavljević.
Bunika spada u zeljaste biljke, postoji deset vrsta u rodu i sve su otrovne. Raste kao korov, posebno na zapuštenim površinama. Koristi se i kao lekovita biljka jer ima sedativno i analgetsko dejstvo, ali zbog otrovnosti, nikako se ne sme uzimati na svoju ruku.
(MONDO/Nova)