Trener dečaka kog je napao pas u Lazarevcu je opisao kako se sve dogodilo i kako je uspeo da spasi dečaka od većih povreda.
Tinejdžer Luka S. (16) iz Lazarevca kog je juče, tokom treninga ekipe Borac iz ovog grada, napao i povredio pas rase pitbul, je dobro, a povrede, ugrizi i posekotine su mu sanirane, ali je sve moglo biti daleko gore, priča za trener ekipe Željko Petronijević koji je svedočio samoj sceni, i na kraju, tokom borbe sa podivljalim psom, spasio dečaka težih posledica.
On je ispričao detalje drame koja se odvijala iza glavnog terena FK Kolubara, na igralištu sa veštačkom travom, opasanim žičanom ogradom u koji je pas uspeo da uđe i da napravi haos. "Pravo da vam kažem, dete je, Bogu hvala dobro, kako je moglo da ispadne!", glavni je utisak Petronijevića posle svega.
"Na kraju je zadobio ogrebotine, tri-četiri onako malo duže, ali nisu duboke, na desnoj nozi dole kod pete. Pas ga je ugrizao i baš blizu Ahilove tetive, uplašio sam se da mu ne pokida tetivu, onako malo je dublje, nije bilo za ušivanje. Sinoć je išao u Tiršovu da to sve očiste, i poslali su ga danas da provere da li je pas zarazan, dobio je lekove za bolove, antibiotike, javio mi se, dobro je... Ima bolove i mali otok, ali dobro je kako je moglo biti. To je sve odlično prošlo", sabira utiske trener Petronijević i dodaje:
"Imali smo trening u 16:30, to se desilo oko 17:30 pred sam kraj termina. To kuče je došlo tu pet minuta pošto smo krenuli sa treningom na toj atletskoj stazi. Tad sam pomislio da je verovatno došao sa nekim od ljudi koji stoje na tribini, koji čekaju svoju decu da se završi trening, da su ga pustili da se istrči, pa će ga posle vezati i odvesti."
"Skakao je na tu žicu, i skakao, i skakao... Ja sam na početku mislio da ga verovatno iritira lopta koja ide levo-desno, da je za njom skakao. Mi smo nastavili trening do samog kraja, moj kolega Igor, koji je isto imao termin sa mnom, on je njegovu decu pustio možda pet minuta pre mene da izađu. Mi smo ostali da odradimo još dva lagana kruga za kraj, da se relaksiramo, da završimo. I verovatno kad su prethodna deca izašla ostavila su otvorenu kapiju. Pas je ušao u igralište."
"Pas se odmah zaleteo na decu koja su trčala krugove i na početku je, meni se bar tako činilo, samo skakao oko njih, nisam primećivao da je bio nešto ratoboran. I sreća, kako su došla deca kod mene, gde je stadion glavni, pas polako počinje da skače na to jedno dete i on još onako u igri mu kaže 'beži, beži od mene', ali pas ne uzmiče i uspeva da ga ujede za marker. Dete kreće da ga gura. Već sam tu video da to više nije igra. Prilazim, guram kera, ali ker ne reaguje, gleda pravo u dete, ponovo kreće i ujeda ga za šorts. I pušta ga. Prilazim, guram ga, pa ga gađam loptom, mislim se možda će krenuti za loptom, međutim ništa, on se opet okreće ka detetu, i skače na dete. Dete se izmiče, ker ga promašuje ustima treći put, ja prilazim ponovo, guram pseto ka žici, međutim vidim ja da on ne odustaje i kažem dečaku: 'Skači preko ograde, nema druge'. Znači, ostali smo samo on i ja, ostali dečaci su krenuli da izlaze", prepričava Petronijević pravu dramu koja se pretvarala u horor i borbu za život.
"Dečak se popeo na ogradu, visoku, ali tanka je žica, možeš lako da se nabodeš i hvala Bogu da nije. Prelazi, jednu nogu prebacuje, druga mu ostaje, nije mogao odjednom obe. I pas se tad zaleće, hvata ga ustima za nogu, a znate kako pit bulovima vilica blokira kad zgrabe nešto, i ne puštaju. Kreće da ga grze, Luka vrišti, ja više ne mogu da ga sklanjam. Zalećem se i udaram ga nogom iz sve snage. Tad ga je tek pustio, prilazim i bacam dete rukom preko te ograde. Preleteo, pao je tamo, sav se izlupao kad je pao, ali je barem bio na bezbednom. Pas je onda krenuo na mene. Sreća, iz jednog poteza preskočio sam tu ogradu, međutim on je i dalje gledao to dete tamo iza ograde. Nešto je baš njega pikirao, ne znam šta se desilo. Pas je krenuo da izađe sa igrališta, ali mu nisam dao, zatvorio sam kapiju. Odšetao je na kratko do sredine terena, ja sam krenuo ka svlačionici i pustio vrata od kapije, pa se on vratio ka kapiji i počeo da gura glavom. Uspeo je da otvori kapiju, izašao je i krenuo da ruši oko kola gde su bila deca, oko svlačionica. Bio je tu jedno pet do deset minuta i potom se konačno izgubio. Uhvatio sam povređeno dete, obukao ga, odneo u Dom zdravlja... Boga sam molio da nije ker usput još nekog napao. Došla je brzo potom policija, uzete su izjave."
"Neka mi je žena prišla, rekla 'svaka čast na hrabrosti'. Pomislio sam tada, druže, koja hrabrost, odsekao sam se! Da nisam uspeo malog da prebacim kad je bilo kritično, da smo obojica pali unutar igrališta, ker bi ili mene ili njega rastrgao. Imam i neke rasekotine, ali ništa strašno. Kažem, opet, Bogu hvala, dobro se završilo kako je moglo biti", završava, gotovo u dahu, trener kadeta Borca iz Lazarevca ovu priču sa srećnim krajem.
(MONDO/Telegraf)