Aleksandar Mandić, sin ubijenog Milenka Mandić, danas živi običnim životom, kaže da je posle očeve smrti pozivan u razne kartele, a čak su mu pretili smrću.
Aleksandar Mandić, sin stradalog biznismena Milenka Mandića Mande, gostujući na KurirTv pričao je o tome kakav mu je život sada, sa obzirom na to da je čak i napisao knjigu o svom ocu, koji je ubijen zajedno sa Željkom Ražnatovićem Arkanom u hotelu Interkontinetal 2000. godine.
"Danas je moj život relativno običan, doduše nije oduvek takav bio. Bilo je drugo vreme, ljudi i atmosfera. Danas je sve brže i modernije, tada nije moglo sve brzo da se odradi. Živelo se uvek na ivici nekog skandala. Nije bilo straha, čak ni te kobne 2000. godine. Strah nikada nije prisutan, na opasnost se pod tim okolnostima ne gleda tim očima. Moj pokojni otac i komadant nisu očekivali da će se to tada dogoditi, mada svi koji su mogli da procene situaciju znali su da starost neće dočekati na regularan način. Svaki dan se gubilo po nekoliko dana", započeo je Mandić.
Nakon toga, shodno tome da je imao samo 17 godina kada se ubistvo odigralo, on je pokušao da se priseti njegovih prvih reakcija kada je saznao da mu je otac ubijen:
"Nisam znao da je bio atentat, mislio sam da su se njih dvojica između sebe pokačili. Strahovita je vest kada saznate da vam je otac poginuo na licu mesta, a komadant izdahnuo posle pola sata. Sve se promenilo u mom životu, kao da sam pao sa Ajfelove kule na beton.
Nakon toga, privatni detektiv Uglješa Grgur je pričao o tome koliko je teško da deca ubijenih ljudi, koji su bili sa one strane zakona, imaju adekvatno odrastanje.
"Uopšte nije lako, to su stresovi i traume. Postoje razni primeri, neka deca ne mogu da prebrode takve stvari, a kroz tu borbu često prave probleme. Svakako da je to vreme bilo drugačije, tada su mangupi bili šmekeri, uvek doterali, svakom priskaču u pomoć, prema konobarima su se obraćali kao prema akademiku, a ne kao današnji bahati mangupi. Postojao je kodeks ponašanja, niko nije bežao od njih, svako je hteo da se druži sa njima. Imamo primere razbojnika i klošara, a deca vaspitanih i sigurnih ljudi su kao Mandić, čovek napisao knjigu i sada je uzoran roditelj", rekao je Grgur.
Sin poginulog Mande je otkrio da su mu pretili razni likovi iz podzemlja, pa se osvrnuo i da luksuz u kojem je odrastao u mladosti:
"Bio sam pozivan u razne grupe, kartele, akcije... Ko zna gde bih završio... Pretili su mi posle ubistva, Jorga i Skole su me zvali i pretili su mi, jer sam pričao da su oni učestvovali. Kao mali sam sve imao, kao sin Pabla Eskobara, samo što moj otac nije radio drogu. Otac mi je zvezde sa neba skidao, sve mi je pružao, ali ja sam to i zaslužio, trenirao sam boks, plivanje, karting, u svemu sam bio prvak. Manda je voleo ljude, bio je gladan mene, voleo je životinje, sve možeš da utisneš, ali ne možeš dobar glas", zaključio je Mandić.
(Mondo/Kurir)