Svedok-saradnik Bojan Hrvatin govori danas u Specijalnom sudu o otmici i ubistvu Nikole Mitića.
Svedok-saradnik Bojan Hrvatin danas nastavlja da razotkriva surova ubistva klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u Specijalnom sudu u Beogradu. Govorio je prvo o ubistvu Gorana Veličkovića poznatijeg kao Goksi, a onda je počeo da razotkriva detaljnu otmicu i ubistvo Nikole Mitića. Nakon ubistva Goksija, Veljko Belivuk je na leđima tela Goksija napisao "Korać pi*ka", a onda je to fotografisao to i poslao Filipu Koraću.
"U avgustu, 9. avgusta 2020. godine saznajem da Belivuk i Miljković imaju saznanja da grupa ljudi opservira stadion da bi ih ubili i da Lazar Vukićević i Aleksandar Šarac stoje iza toga. Aleksandar Šarac se već deklarisao kao Belivukov neprijatelj. Bilo je previše naše paranoje, za svaki auto nam se činilo da je neko ko nas opservira. Mi smo posle gledali i Titov grob, poprečne ulice, uglavnom, kada smo se našli tu je bio i jedan Lalićev prijatelj, upisan kao Frozen, ja sam s njim bio u kontaktu i kada je grupa uhapšena", započinje Hrvatin o slučaju Mitića.
On je objasnio da je na stadionu, u prostorijama u kojima su boravili, postojao video nadzor, koji je obezbeđivao prostor u kom su boravili i da su sa jedne kamere pregledali snimak par dana ranije, i da su videli da se velikom brzinom spušta auto bele boje, i da je Miljković tvrdio da je u njemu Lazar Vukićević.
"Dogovorili smo se da krene Miljkovićev automobil, iako on nije bio u njemu nego sa Belivukom u kolima, da vidimo da li će neko da ih prati. Znali smo da nas neko opservira iz stana i zato smo rešili da ne idemo Humskom. Belivuk je za taj posao napravio grupu Soprano posao, posle smo joj ime promenili u Kovid", nastavio je Hrvatin.
Naveo je da su Miljković i Belivuk pisali na grupu i da su poslali i Aleksu Stošića da mu se priključi jer su imali “manjak ljudi”, ali su mu dali instrukciju da Stošiću ne otkrivaju detalje.
"Bilo mi je smešno, dolazio je u akciju u japankama, a moglo je svašta da bude. Tada ništa nismo navatali osim paranoje. Dogovor je bio da se vratimo u bazu, da Lalić podeli motorole i da nam objasni kako rade, jer je brža komunikacija. Dogovor je bio da odemo u Milošev konak na ručak. Kada su nam Belivuk i Miljković javili trasu kojom će ići kod svog advokata, koji je živeo u Lisičjem potoku i da iskoristimo taj trenutak da probamo da navatamo ko ih prati i opservira", dodaje Hrvatin.
Naveo je da im je trasa bila “pored Marakane i Cecine kuće”. Na sastanku su se podelili u tri grupe, i dali nadimke Alfa, Beta, Gama i Delta na motorolama.
"Krećemo iz restorana, Dejan Tešić i ja smo bili zajedno, postavili smo se kod Marakane, uglavnom Cecina kuća, preko puta je kućica od obezbeđenja i parking, mi smo stali odmah do zida parkinga kod njene kuće, da bi mogli da vidimo kada Belivuk i Miljković sa obezbeđenjem u koloni krenu i da vidimo da li ih kola prate. Kada smo se postavili, javljeno nam je da je crna ‘honda‘ krenula za njima u pratnju", opisao je trenutak kada su primetili da neko prati Belivuka i Miljkovića.
Taj automobil, kako je naveo, bio je dva auta iza Belivukovog i Miljkovićevog obezbeđenja.
"Mi smo krenuli dva auta iza ‘honde‘. U par minuta dolazimo do Belog dvora, neko nam je javio da stanemo kod Džeri restorana, ima parking preko puta. Tu smo videli da naša kolona ide ka Američkoj ambasadi ka stadionu. Tada je javljeno ‘imamo ovog koji je pratio‘. Krenuli smo nazad i zaobišao nas je crni zatamljeni audi, javljamo da je sumnjiv. Čini mi se da je taj ‘audi‘ blokirao Miloš Budimir, utvrdili smo da nije bila pratnja i da je u automobilu bilo više ljudi, koji su bili zbunjeni. Miloš Budimir je javio da je Šarac u kolima pored mene i Tešića. Ja znam Šarca sa izdržavanja kazne, prepoznao bih ga, pominjalo se ‘Šarac, Šarac, da li da ga hvatamo‘, ali je Belivuk rekao ‘gde ste ljudi, trebate mi‘ i mi smo krenuli ka stadionu", detaljno je opisao šta se dešavalo kobnog dana.
Kada je stigao u restoran, rekao je da su svi bili tu, zatekao je Nikolu Mitića koji je sedeo na ugaonoj garnituri, a čuvao ga je Senad Rešović.
"Kada sam stigao, za 10 ili 15 minuta je Nikola Mitić odvezen. Miljković mi je rekao da su stali na nekoj nizbrdici, da je i on stao, da je Miljković izašao i pitao ‘šta nas pratiš‘, da je krošeom udario Mitića u glavu i da su pritrčali ostali. Ja sam ga pitao da li nas prati za Šarca, rekao je da ga ne zna i da prati za Lazara Vukićevića i da su mu obećali da će mu dati novac kasnije. Belivuk je dovezao beli kombi, dogovor je bio da ga njima prebace. Meni je Belivuk rekao da idem sa stadiona ‘jer smo digli čoveka na ulici, pred svedocima‘. Miljković je preko aparata Mitića, na glasovnu poruku pričao sa Lazarom Vukićevićem, kog je poznavao. Rekao je ‘nekad smo bili dobri, sad si sa ovim smećem i škaljarcima‘, da ne psujem, poručio je da ćemo da navatamo i njega. Lazar je rekao “ja sam sam sa sobom uvek, jurićemo se”, rekao je Hrvatin i naveo da su Vukićeviću rekli da će Mitića da puste “jer nas on ne zanima”.
"Pitali su me da li hoću u treću smenu, ali su ga ubili bez mene, pa mi je Miljković rekao ‘ne sekiraj se, biće, jednog ometlamo pojave se još četvorica‘", ispričao je svedok saradnik i naveo da su ga tada prvi put poveli u kuću u Ritopeku da se “reše tela”.
Na putu do kuće, kako je naveo, stali su da kupe hranu.
"Hoću da napomenem da je to moj prvi odlazak u kuću. Tu nas je sačekao Vlade Draganić. Ja sam znao iz priče da postoji čovek, Boske ili Brale, koji će nas sačekati tamo. Rekao je da ja ostanem da kosim gore, a da drugi odu dole. Ja sam tada ipak prvi put ušao u garažu. Levo je bio frižider, desno su bile police. Tu je desno bio sto sa alatom i tu je bila i mašina. Draganić je prišao, spustio se u ugao, skinuo prvu policu odozdo i sa šrafom u gornjem uglu i sa leva na desno otvorio vrata. Hoću da kažem, oko ubistva Gorana Veličkovića, kada sam sa dve noge ušao u grupu, znao sam da postoji prostorija, Miljković mi je rekao da je ‘napravljena vrhunski kao iz Netfliks filmova‘", rekao je Hrvatin i ispričao da je tada shvatio o čemu je govorio.
Kada se otvore metalna vrata, kako je naveo, ulazi se u prostoriju u kojoj su pločice, jedan plakar, na podu tečnosti odnosno flašice sone kiseline ili varikine, levo od plakara je u streč foliju bio umotan vojni sanduk, a pri kraju zida je išla uvala, odnosno udubljenje gde je bila i česma. Do metalnih vrata je bila polica, na kojoj su stajale flašice, kao i kese.
(MONDO/Kurir)