Na današnji dan pre 20 godina ubijen je dr Zoran Đinđić, a snimak na kojem pucač Zvezdan Jovanović pokazuje gde i kako je vežbao gađanje je i dalje viralan.
Na današnji dan u 12.25 časova pre 20 godina, u sredu 12. marta 2003. godine, ubijen je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić. Njega je ubio pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović, a na internetu je i dalje viralan snimak na kojem Zvezdan Jovanović pokazuje svom advokatu, istražnom sudiji, tužiocu i operativcima UBPOK-a 2003. godine gde i kako je uvežbavao gađanje iz snajpera u sklopu priprema atentata na Zorana Đinđića.
Na snimku se vidi policajka koja ga pita da li prepoznaje kapiju i put. Pitala ga gde je šta tačno bilo.
"Ma, nemam pojma ni ja tačno. Najverovatnije da sam na toj novini isprobavao, da, tu sam pucao. To je to...", odgovorio je Zvezdan Jovanović.
Policajci su potom doneli hartiju kroz koju se vidi da je prošao metak. Zvezdan potom sa asfalta pokazuje papirne mete. Nakon toga on otkriva da je sa njim bio i Mile Luković. Naveo je da je koristo municiju od 38 milimetara.
Na pitanje sudije da li je iz te puške ubijen premijer, Zvezdan nije odgovarao već se samo smejao. Odbrana je na sve načine pokušavala da spreči da se snimak uvrsti među dokaze i da se javno emituje, dok je tužilaštvo činilo sve da ubedi sudsko veće da snimak razmatra prilikom odlučivanja o presudi.
Kako je ubijen dr Zoran Đinđić
Zoran Đinđić ubijen je u 12.25 časova ispred ulaza broj 5 u zgradu Vlade Srbije. Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici Admirala Geprata 14. U toj zgradi, u trenutku ubistva, bili su i Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović, dok su se u automobilu ispred zgrade nalazili Sretko Kalinić i Mile Luković. Vozač atentatora Zvezdana Jovanovića bio je Vladimir Milisavljević poznatiji kao “Budala” koji je čekao u “folksvagen pasatu”. Milan Jurišić čuvao je parking ispred zgrade odakle je pucano. Miloš Simović je dostavljao informacije o kretanju Đinđića, njega je informacijama snadbevao Branislav Bezarević, pripadnik tadašnje Službe državne bezbednosti. Dušan Krsmanović bio je parkiran blizu raskrsnice Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša odakle je izveštavao o dolasku kolone automobila u kojoj je bio premijer.
Zoran Đinđić je u sredu 12. marta trebalo da dođe na sastanak Saveta za borbu protiv korupcije u 13 časova i da se sastane sa ministarkom spoljnih poslova Švedske, Anom Lind u 15.30. Prethodno je trebalo i da se sastane sa Sinišom Nikolićem, bivšim šefom svog kabineta, pa je zbog toga i odlučio da dođe u zgradu Vlade.
Prvobitno je nameravao da tog dana ostane kod kuće zbog bolova u nozi koju je povredio mesec dana ranije, ali je ipak odlučio da dođe u zgradu Vlade. Đinđić je živeo u Užičkoj ulici broj 40 i po njega je došla uobičajena kolona od tri vozila. Ušao je u srednji automobil i kolona je krenula ka zgradi Vlade. Kolona se kretala ulicama Užička, Topčiderska, Bulevar vojvode Putnika, Savska, Sarajevska. Kolona je potom stigla do zgrade Vlade kod broja 5.
Pripadnici obezbeđenja (Srđan Babić, Aleksandar Bjelić, Milan Veruović, Slađan Drobnjak, Jovan Đurić, Dražen Nastić, Boban Purić i Zoran Trajković) su pomogli Đinđiću da izađe iz vozila pomoću štaka. Veruović mu je dodao štake, kretao se sa njim do ulaza kada je pucao iz snajpera Zvezdan Jovanović iz puške “Hekler i Koh G3” sa udaljenosti od oko 130 metara i relativne visine od oko 16 metara. Prvi metak pogodio ga je u grudi, dok je drugi pogodio Veruovića u trbuh, a potom se rasprsnuo o zgradu i naneo je ranu Đinđiću u predelu desne butine.
Sahrana dr Zorana Đinđića
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je sahranjen, uz najviše državne počasti, 15. marta 2003, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Opelo je služeno u Hramu Svetog Save, a trasa kojom se pogrebna povorka kretala od Hrama do Novog groblja bila je zasuta cvećem. Pored članova porodice, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i mnogobrojni građani. Prema nekim procenama, sahrani Zorana Đinđića prisustvovalo je oko 500.000 ljudi.
(MONDO)