Ova žena pretrpela je stravično porodično nasilje, nju je njen bivši suprug izbo čak 17 puta!
Žena koja je želela da ostane anonimna doživela je jezivo nasilje u porodici. Ona je trpela nasilje godinama. U svog bivšeg muža zaljubila se sa 17 godina kada se i udala za njega. Tada je napustila roditeljski dom, a brak je trajao nepunih pet godina jer se njen bračni život pretvorio u pakao već u prvim mesecima.
Prvi šamar od njega dobila je zbog pogleda na prolaznika na ulici. Pokušavala je više puta da okonča taj loš odnos, ali se svaki put završavalo batinama i pretnjama koje je dobijala od svog bivšeg muža. Dobila je dvoje dece sa njim, a brak je pukao kada je njen bivši suprug potegao nož na nju i naneo joj čak 17 uboda!
Presečene su joj bile tetive na rukama, plućna maramica bila joj je probijena, a u poslednjim trenucima je skupila snage da uzme decu i da napusti kuću kako bi se spasla i dozvala pomoć. Za "Kurir" je ispričala svoju tešku životnu priču.
"Prvi događaj je bio kada sam pogledala prolaznika i tada sam dobila prvi šamar. Mene je tada povukao rukama, odvučena sam kući i zaključana. Od tada je krenulo sve gore i gore. Njegova ljubomora je tada rasla i bila je sve veća i veća. Kada bi išli gradom, on mi je govorio da držim glavu dole i da prolaznike ne gledam, da svi u mene gledaju. Branio je čak da me gleda i njegova porodica i njegova dva brata. Branio je njegovom ocu da dolazi kod nas, ali i mojoj porodici. Razlog je bio da me i oni takođe gledaju.
Ja sam tada sedela na krevetu, a sin mi je prolazio pored stola. Sklonila sam nogu da bi prošao i tada mi je suprug šapnuo da ne pomeram tako nogu jer me brat gleda u zadnjicu. Tada sam odma odreagovala, odlučila sam da posle četiri godine mojima kažem šta trpim od strane njega i šta sam trpela. Bila sam zaključana u kući dok je on išao u prodavnicu i morala sam da pričam sa njim telefonom dok on ide. Da držim glavu dole dok idem gradom. Kada su sve to čuli, otac i majka su bili šokirani pričom. Onda je moj otac rekao da se ne vraćam sa njim, već da ostanem dole na Kosovu.
Ja sam prihvatila da mi krenemo iz početka jer sam gledala da deca imaju porodicu i da mi budemo na okupu. Videla sam da su deca bila vezana za njega i onda sam prihvatila to stanovanje privatno nedaleko od mojih. Od tog dana kako smo krenuli da živimo u toj kući počelo je monstruozno ponašanje. Tog dana sam htela da odem kod svojih sa decom, jer mi je brat bio tamo i želela sam da se deca igraju sa svojom braćom. On mi to nije dozvolio i rekao mi je da se vratim kući. Međutim, ja sam spremila decu i insistirala sam da idem. Ali je počeo jak pljusak i morala sam da uđem u kuću. On je istog trenutka zaključao vrata i povukao me u dnevnu sobu. Tada je krenuo da viče da više nikada neću izaći i da završava život sa mnom. Počela sam da plačem jer sam znala da će se odigrati nešto mnogo gore. Imala sam u glavi da će da me ubije.
Držala sam dete od 10 meseci u naručju, a starije dete je sedelo na krevetu i plakalo jer me je svo vreme psovao. Tada je uzeo malo dete iz ruke i bacio ga na pod. Tada me je udario tri puta pesnicom u glavu, ali sam ostala pri svesti. Ne znam da li je planirao da me onesvesti i celu iskasapi. Međutim, ostala sam svoja i samo sam se srušila na krevet. Krenula sam da dohvatim bebu, ali mi on nije dozvoljavao. Otrčao je da ugrabi nož, a ja sam uspela da dohvatim dete jer sam se plašila da njih ne povredi. On je potom opet uzeo dete iz moje ruke i bacio ga na pod. Dok me je ubadao nožem, dete je zakačio nožem. Dok me je ubadao nožem, branila sam se isključivo rukama. Da se nisam branila bila bi mrtva. Na desnoj ruci su mi posečene tetive, dok je leva bila sva u ubodima. Zadnji ubod nožem probio mi je plućnu maramicu gde je nož završio 3 centimetara od srca. Pluća su mi se punila krvlju. Spašena sam u Prištini od strane Albanaca. U bolnici u Prištini sanirali su mi kobni ubod i stavili mi drenažu.
Nisam imala telefon jer mi je branio, a kobnog dana sam se pravila mrtva nakon incidenta ne bi li me ostavio na miru i prestao sa ubodima. Kada sam čula kapiju da je izašao, smogla sam snage da ustanem i nisam mogla da podignem dete jer su mi obe ruke bile presečene. Osećala sam da mi ruke tonu. Kada sam pogledala ruke, desna ruka mi je visila o koncu. Tada sam klekla i dohvatila dete ramenima i nosila ga do prve prodavnice u blizini kuće. Stariji sin je išao pored mene i držao me za nogu. Kada sam videla decu da su zbrinuta i u naručju komšija, meni ništa više nije bilo bitno. Tada su krenule vrtoglavice. Samo sam rekla da mi prospu vodu i da ja više ne mogu. Doktori su mi rekli da me je to spasilo, jer da sam pala i onesvestila se, bila bi u komi i bilo bi teško boriti se za moj život. Inače, tada kada smo došli do te prodavnice, video nas je svekar, mene onako krvavu sa decom i samo je otišao. Za vreme mog oporavka deca su bila kod mojih roditelja", rekla je ova hrabra žena.
Njen bivši suprug osuđen je na tri godina zatvora zbog krivičnog dela pokušaj ubistva. Međutim, on je na slobodu izašao ranije. Kako kaže ova žena, deca ga ne interesuju.
"Međutim, on je izašao i ranije. Sada je na slobodi, ponosno šeta i smeje se kada me sretne. Deca ga ne interesuju, niti pita. Na starijeg sina koji je tada imao 3 godine ostale su velike posledice. Sada ima 7 godina, sve zna ali drži u sebi", zaključila je svoju tešku i bolnu ispovest ova žena koja je pretrpela stravično nasilje u porodici.
Ako trpite nasilje, kontakt telefoni Savetovališta protiv nasilja u porodici (SOS telefon i sigurna kuća) su:
0900-011-011, besplatan poziv, radnim danima od deset do 19 časova
011 2769-466, radnim danima od deset do 19 časova
062304-560, od 19 do deset časova
Hitni pozivi za prijavu nasilja u porodici mogu se izvršiti na broj 0900-100-600 od 00 do 24 časa, besplatnim pozivom.
(MONDO/Kurir)