Profesor Radoslav Svičević, psiholog i magistar socijalne medicine smatra da je "okidač" za zločine u Mladenovcu i u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" isti, a to je "narcistička trauma".
Srbiju su sredinom prošle nedelje pogodile dve nezapamćene tragedije - pucnjava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i pucnjava u Mladenovcu. U ta dva masakra stradalo je ukupno 17 ljudi, a povređeno je 20 osoba. Profesor Radoslav Svičević, psiholog i magistar socijalne medicine smatra da je "okidač" za zločin kod osumnjičenog učenika (13) i U.B. (21) isti - "narcistička trauma".
Šta je "narcistička trauma"?
Svičević je radio kao pomoćnik načelnika na psihijatrijskoj klinici Vojnomedicinske akademije (VMA) i smatra da se objašnjenje za uzroke ovakvog ponašanja kod oba vinovnika može pronaći u specifičnim profilima ličnosti uz sadejstvo porodice. Pojasnio je iz ugla struke šta to znači.
"Za dva masakra objašnjenje se može naći u specifičnim profilima ličnosti, uz sadejstvo porodice, škole i širih socijalnih faktora. Kad je reč o dečaku, stvorena je osoba koja je u suštini, po karakternim osobinama, narcisoidna ličnost, preosetljiva, osvetoljubiva i sklona agresivnim reakcijama. Takva ličnost je u osnovi labilna, lako ‘lomljiva‘ na neke uvrede ili životne neuspehe. Ako se kitio time da je u svemu najbolji, pa se u jednom trenutku pokazalo da je u nečemu gori od drugih, to pokreće kod njega narcističku traumu.
Dečak nije šizofrena osoba, već je maksimalno proračunat. Narcisoidni profil ličnosti ne može se podvesti pod ozbiljnu patologiju, već kao posebna karakterna osobina, koja eventualno može dovesti do šizoidnih crta ličnosti. U prilog tome govori činjenica da je u jednom trenutku pre zločina precrtao jednu osobu sa spiska za ubijanje. On je time pokazao kako razmišlja ali i svoje namere. Sve što je radio, radio je sa kontrolom svesti i razuma. Ta odluka nije došla u jednom bljesku, sa smanjenim stepenom uračunljivosti", kaže Svičević.
Svičević smatra da su oba vinovnika bili uračunljivi tokom zločina i da su sve isplanirali detaljno. Dodaje da su obojica pod uticajem svojih porodica smatrali da su bolji i vredniji od drugih i da im iz tog razloga životi drugih nisu bili važni.
"Dečak je zaljubljen u samog sebe, a to podrazumeva laku lomljivost ličnosti u nekim provokativnim situacijama, koje je on doživeo traumatično", navodi Svičević.
Što se tiče U.B. (21) koji je osumnjičen za ubistva u Mladenovcu, profesor Svičević kaže da je on umislio da je bitniji i važniji faktor od ostalih meštana sela. Prema njegovom mišljenju, U.B. je za sebe smatrao da je "dete sa asfalta" i da je superiorniji od ostalih.
"Taj mladić je pun sebe, pridavao je puno pažnje svom telu, a u sredini u kojoj je živeo želeo je da bude poseban. Bio je sasvim sigurno prezaštićen od roditelja. Živeo je neki svoj život, hteo da ostvari neke želje koje nisu u skladu sa njegovim realnim mogućnostima. Potreba za skretanjem pažnje na sebe ilustrovana je snimkom sa društvenih mreža u kojem se kupa u hladnoj vodi, sa snegom, gde ističe da mu je uzor bivši robijaš Kristijan Golubović", ističe profesor Svičević.
Za kraj je profesor Svičević naveo šta je najvažnije za vaspitavanje dece iz njegovog ugla. Otkrio je da ne postoji algoritam po kojem se deca mogu vaspitavati.
"Treba prvo probiti otpor dece prema razgovoru i usmeriti ih na prave oblike vaspitanja, kroz sistem školovanja, služeći se iskustvom tradicionalnih civilizacija, u prvom redu kineskom. Jedna savremena Kina i dalje razvija konfučijanski model vaspitanja mladih, po principu: roditelji, škola, društvo", zaključuje profesor Svičević.
(MONDO/Kurir)