"Kekin klan" je harao devedesetih godina u Beogradu.
U Srbiji je nakon 15 godina skrivanja u Brazilu uhapšen Nebojša R. (44) zbog sumnje da je 2008. godine u Vrčinu ubio Dragana Milovanovića, dok je ranio Aleksandra Vlahovića. Nebojša R. je priveden kada je iz Brazila došao u Srbiji, po poternici koja je još ranije za njim raspisana, a kako su objavili beogradski mediji, neki od učesnika ovog događaja bili su članovi takozvane Kekine grupe, odnosno jednog od najopasnijih klanova koji je vršljao po srpskom podzemlju devedeseth godina.
Kako su te 2008. godine pisale Novosti, kobnog dana, u večernjim satima, Nebojša R. (44) pozvao je Dragana Milovanovića i Aleksandra Vlahovića na sastanak u Valjevsku ulicu u Vrčinu. Veruje se da je ovaj sastanak inicirao jer je Milovanoviću i Vlahoviću, koji su inače bili u kumovskim odnosima, dugovao veći iznos novca (govorkalo se o sumi od 40.000 evra), te da je rekao da želi da im ispalti dug.
Kada su svojim džipom za čijim volanom je bio Milovanović stigli u Vrčin, Nebojša R. je, kako se sumnja, na njih otvorio vatru ispalivši 59 metaka. Milovanović je teško ranjen, dok je Vlahovića jedan hitac okrznuo, pa je prešao na vozačevo mesto i odmah se uputio ka Urgentnom centru gde je ostavio kuma, a zatim pobegao. Tek kasnije došao je u bolnicu kako bi se raspitao o Milovanovićevom stanju, kada saznaje da je ovaj preminuo. Policija je odmah obavila razgovor, a utvrđeno je da ono što je Vlahović ispričao u većoj meri ne odgovara istini. Mediji su već tada pisali da su učesnici ovog događaja nekada bili pripadnici Kekine organizovane kriminalne grupe…
Nebojša R. je nakon ovoga pobegao u Brazil, gde je navodno osnovao porodicu sa jednom Brazilkom koja mu je rodila decu. Svih proteklih godina Brazil je odbijao da ga izruči Srbiji, a uhapšen je kada je sam došao na teritoriju naše države.
Ubistvo kao ulaznica
Organizovana kriminalna grupa na čijem čelu je bio Dejan Stojanović Keka slovila je svojevremeno za jednu od najopasnijih i najsurovijih u Srbiji. Nastala je u novobeogradskim blokovima, tačnije Bloku 45, a u početku njeni članovi su bili drugari koji su živeli u istom kraju grada. Međutim, kako je vreme prolazilo, a apetiti za novcem, slavom i moći se uvećavali, znatno se proširila. Iako je u početku ličila na lokalnu bandu, ispostavilo se da su pripadnici grupe, na čelu sa Stojanovićem, bili izuzetno surovi momci koji nisu prezali od potezanja pištolja.
Tome u prilog govori i način na koji se pristupalo u ovu grupu – svaka osoba koja je poželela da se nađe u Kekinom eksadronu smrti morala je iza sebe imati makar jedno ubistvo ili pokušaj ubistva. Primer im je dao upravo Keka, kada je u Bloku 45 ubio Gorana Sibinčića i za to nikada nije odgovarao.
Sam Stojanović bio je u kriminalu pratkično od malih nogu, tako da ovakav nastavak njegove kriminalne karijere uopšte ne čudi. Pričalo se da je još kao vrlo mlad dilovao drogu u svom kraju i to na biciklu, te samim tim nikome nije upadao u oči.
Kekina grupa je vremenom ojačala, a pričalo se da su imali i jake veze u policijskim redovima, budući da je gotovo svaki pripadnik kriminalne grupe bio umešan u najteža krivična dela, a samo mali broj njih je zapravo za svoja zlodela i odgovarao. Krvavi novac stečen kriminalom Stojanović je na sve načine pokušavao da ubaci u legalne tokove. Jedan od njegovih kanala bio je kupovina i prodaja fudbalera i, kao i većina kriminalaca devedesetih, ulagao je u izgradnju zgrada.
U to vreme između Keke i jednog opasnog kriminalca, vođe komšijske kriminalne grupe sa Bežanijske kose, došlo je do sukoba koji će bitno odrediti dalji tok Kekine karijere. Zavadio se sa Goranom Mijatovićem Mitom, zvanično direktorom Fudbalskog kluba 'Bežanije' i nezvanično vođom 'bežanijske grupe'. Veruje se da je upravo Keka organizovao Mijatovićevo ubistvo 2006. godine u Ulici Marka Čelebonovića na Bežanijskoj kosi, kada je ubijen bombom postavljenom ispod automobila koji je bio pakriran do njegovog. Policija je uspela da identifikuje napdače, neki od njih su privedeni, a Stojanoviću se izgubio svaki trag.
Misterija duža od decenije
I zaista, Stojanoviću se doslovno izgubio svaki trag. Još tada se pričalo da je otišao u Južnu Ameriku, a kao neka od država u kojima je pronašao utočište navodio se Brazil. Postojale su informacije i da je počeo da se bavi trgovinom kokaina na veliko u Južnoj Americi, a Srbija je jednom prilikom čak raspisala i poternicu za njim koja je 2013. godine povučena. I od tada Stojanovićevo ime pomene se u javnosti makar jednom godišnje, ali njegova sudbina do danas je ostala nepoznata.
(MONDO/Nova)